Другарице
Другарице (итал. Le Amiche) је италијански црно-бели драмски филм из 1955. у режији Микеланђела Антонионија са Елеонором Роси Драго, Габријелеом Ферцетијем, Франком Фабрицијем и Валентином Кортезе у главним улогама. Адаптиран из романа Чезара Павезеа Међу усамљеним женама (1949), филм говори о младој жени која се враћа у свој родни Торино да отвори нови модни салон и повезује се са проблематичном женом и њена три богата пријатеља.[1] Филм је сниман на локацији у Торину, Пијемонт, Италија.[2] Филм је добио награду Сребрног лава Венецијанског филмског фестивала 1955. године и награду Сребрне врпце Италијанског националног синдиката филмских новинара за најбољу режију (Микеланђело Антониони) и најбољу споредну глумицу (Валентина Кортезе).[3]
| Другарице | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Жанр | драма |
| Режија | Микеланђело Антониони |
| Сценарио | Микеланђело Антониони, Сусо Чеки Дамико, Алба де Сеспедес и Беретини |
| Темељи се на | Tra donne sole |
| Музика | Ђовани Фуско |
| Директор фотографије | Ђани ди Венанцо |
| Трајање | 104 минута |
| Земља | Италија |
| Језик | италијански |
| IMDb веза | |
Радња
уреди
Враћајући се у свој родни Торино на отварање филијале модног салона у Риму, елегантна Клелија (Елеонора Роси Драго) открива младу жену по имену Розета Савони (Мадлен Фишер) близу смрти у суседној соби свог хотела. Розета је узела превелику дозу таблета за спавање покушавајући да изврши самоубиство. Клелија, која је сама у свом родном граду, спријатељи се са Розетом и њена три богата пријатеља. Момина Де Стефани (Ивон Фурно) је одвојена од мужа и лако мења љубавнике. Нене (Валентина Кортезе) је талентована уметница која постаје успешна у својој каријери; она живи са фрустрираним сликаром по имену Лоренцо (Габријел Ферцети) који завиди на успеху своје жене. Мариела (Ана Марија Панцани) је у очајању. Клелију привлачи Карло (Еторе Мани), помоћник архитекте салона, Чезара Педонија (Франко Фабрици), али он припада радничкој класи која живи у другачијој друштвеној стварности. Када Момина и Клелија открију да је Розета покушала да изврши самоубиство јер се заљубила у Лоренца, цинична Момина охрабрује Розету да остане са њим, иако он и Нене ускоро треба да се венчају. Овај савет води у трагедију.
Улоге
уреди- Елеонора Роси Драго као Клелија
- Габријел Ферцети као Лоренцо
- Франко Фабрици као Чезаре Педони архитекта
- Валентина Кортезе као Нене
- Ивон Фурно као Момина Де Стефани
- Медлин Фишер као Розета Савони
- Ана Марија Панцани као Мариела
- Лучано Волпато као Тони
- Марија Гамбарели као Клелиин послодавац
- Еторе Мани као Карло[4]
Производња
уредиСценарио за филм је адаптиран по роману Чезара Павезеа. То је једна од ретких адаптација које је Антониони режирао, а остале су Blowup (базирана на краткој причи Хулија Кортазара); Мистерија Обервалда (адаптирано из драме Жана Коктоа, коју је Кокто претходно адаптирао за филм); и његов последњи играни филм Преко облака (1995), заснован на књизи сопствених кратких прича. Антониони је написао сценарио у сарадњи са Сусом Чекијем д'Амиком и Албом де Сеспедес. Филм је сниман на локацији у Торину преко продуцентске куће Трионфалцине и дистрибуиран у Италији преко Титануса.[5]
Награде и номинације
уреди| Година | Институција | Категорија | Статус | Референце |
|---|---|---|---|---|
| 1955 | Венецијански филмски фестивал | Сребрни лав | Да | [6] |
| 1955 | Венецијански филмски фестивал | Златни лав | номинација | [6] |
| 1956 | Италијански национални синдикат филмских новинара | Награда сребрне врпце за најбољу режију | Да | [6] |
| 1956 | Италијански национални синдикат филмских новинара | Награда сребрне врпце за најбољу споредну глумицу | Да | [6] |
Референце
уреди- ^ Antonioni, Michelangelo (1957-02-08), Le amiche, Titanus, Trionfalcine, Приступљено 2022-10-19
- ^ Le Amiche (1955) - IMDb, Приступљено 2022-10-19
- ^ Le amiche - IMDb, Приступљено 2022-10-19
- ^ Le Amiche (1955) - IMDb, Приступљено 2022-10-19
- ^ Le Amiche (1955) - IMDb, Приступљено 2022-10-19
- ^ а б в г Le amiche - IMDb, Приступљено 2022-10-19