Едвард Телер

Едвард Телер (енгл. Edward Teller; Будимпешта, 15. јануар 1908 — Станфорд, 9. септембар 2003) је био амерички физичар мађарског порекла. Радио у атомској лабораторији у Лос Аламосу и сматра се изумитељем америчке хидрогенске бомбе. Телер је такође дао допринос Томас-Фермијевој теорији, претечи теорије густинске функционалности, стандардном савременом алату у квантно механичком третману сложених молекула. Године 1953, заједно са Николасом Метрополисом, Аријаном Розенблах, Маршалом Розенблах и његовом супругом Августом Телер, Телер је коаутор рада који је стандардно полазиште за примену Монте Карло методе на статистичку механику.

Едвард Телер
Едвард Телер 1958. као директор Националне лабораторије Лоренс Ливермор
Лични подаци
Датум рођења	(1908-01-15)15. јануар 1908.
Место рођења	Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти	9. септембар 2003.(2003-09-09) (95 год.)
Место смрти	Станфорд, САД
Научни рад
Поље	физика
Потпис

Као Јеврејин емигрирао је у САД 1930. године, и био је један од првих чланова пројекта Менхетн који је покренут са циљем развијања атомске бомбе. У овом периоду се снажно залагао за развој оружја базираних на фузијској реакцији. Након признања о контроверзној улози у свједочењу против колеге Роберта Опенхајмера доживио је осуду јавности, али је и даље имао подршку владе САД и војног врха. Био је кооснивач Националне лабораторије Лоренс Ливермор, и био је директор те институције, као и заменик директора многе године.

У каснијим годинама постао је познат по свом залагању за контроверзна технолошка рјешења и за цивилне и војне сврхе, а нарочито је познат његов предлог да се употреби термонуклеарна експлозија да би се ископало археолошко пристаниште на Аљасци. Био је и заговарач Реганове одбрамбене стратегије, иако су га касније оптуживали за нереалне најаве могућности будућих оружја.

Младост и рад

Телер у младости

Едвард Телер је рођен 15. јануара 1908. у Будимпешти, Аустроугарска, у јеврејској породици. Његови родитељи су били Илона, пијанисткиња, и Макс Телер, адвокат. Школовао се у лутеранској гимназији Фасори, затим у гимназији Минта (Модел) у Будимпешти. Мада јеврејског порекла, касније у животу Телер је постао агностички Јевреј. „Религија није била проблем у мојој породици”, касније је написао, „заиста, о томе се никада није разговарало. До моје једине верске обуке је дошло јер је Минта захтевала да сви ученици похађају часове у својим религијама. Моја породица је славила један празник, Дан помирења, када смо сви постили. Ипак, мој отац се молио за своје родитеље суботом и на све јеврејске празнике. Идеја Бога коју сам упијао била је да би било дивно да постоји: Очајнички нам је требао, али га нисмо видели током много хиљада година.” Као и Алберт Ајнштајн и Ричард Фајнман, Телер је касно проговорио. Он је развио способност говора касније од већине деце, али се веома заинтересовао за бројеве, те би забаве ради рачунао велике бројеве у глави.

Телер је отишао из Мађарске у Немачку 1926. године, делом и због дискриминаторне numerus clausus владавине под режимом Миклоша Хортија. Политичка клима и револуције у Мађарској током његове младости улиле су у Телера дуготрајни анимозитет према комунизму и према фашизму.

Од 1926. до 1928. године, Телер је студирао математику и хемију на Универзитету у Карлсруеу, где је дипломирао хемијско инжењерство. Једном је изјавио да је особа која је одговорна за то што је постао физичар био Херман Марк, који је био гостујући професор, након што је чуо предавања о молекуларној спектроскопији где му је Марк јасно ставио до знања да су нове идеје у физици радикално мењале границе хемије. Марк је био стручњак за хемију полимера, поље које је од суштинског значаја за разумевање биохемије. Марк га је исто тако подучио и о водећим открићима у квантној физици које је направио Луј де Број, између осталих. Та изложеност коју је добио на Марковим предавањима мотивисала је Телера да пређе на физику. Након што је обавестио свог оца о намери да промени смер студија, његов отац је био толико забринут да је отпутовао да га посети и разговара са његовим професорима у школи. Док је диплома хемијског инжењерства била сигуран пут до добро плаћеног посла у хемијским компанијама, није постојао тако јасан пут до каријере са дипломом физике. Он није био упућен у разговоре које је његов отац водио са његовим професорима, али исход је био да је добио очеву дозволу да постане физичар.

Литература

• Blumberg, Stanley; Panos, Louis (1990). Edward Teller: Giant of The Golden Age of Physics. New York: Macmillan Publishing Company. ISBN 0-684-19042-7. 
• Broad, William J. (1992). Teller's War: The Top-Secret Story Behind the Star Wars Deception. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-70106-1. 
• Brown, Gerald E.; Lee, Sabine (2009). Hans Albrecht Bethe (PDF). Biographical Memoirs. Washington, D.C.: National Academy of Sciences. 
• Cohen, Avner (1998). Israel and the bomb. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10483-8. 
• Dash, Joan (1973). A Life of One's Own: Three Gifted Women and the Men they Married. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-010949-3. OCLC 606211. 
• Goncharov, German (2005). „The Extraordinarily Beautiful Physical Principle of Thermonuclear Charge Design (on the occasion of the 50th anniversary of the test of RDS-37 – the first Soviet two-stage thermonuclear charge”. Physics-Uspekhi. 48 (11): 1187—1196. Bibcode:2005PhyU...48.1187G. doi:10.1070/PU2005v048n11ABEH005839.  Russian text (free download)
• Goodchild, Peter (2004). Edward Teller: the Real Dr. Strangelove. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01669-9. 
• Gorelik, Gennady (2009). „The Paternity of the H-Bombs: Soviet-American Perspectives”. Physics in Perspective. 11 (2): 169—197. Bibcode:2009PhP....11..169G. S2CID 120853984. doi:10.1007/s00016-007-0377-8. 
• Herken, Gregg (2002). Brotherhood of the Bomb: The Tangled Lives and Loyalties of Robert Oppenheimer, Ernest Lawrence, and Edward Teller. New York: Henry Holt and Company. ISBN 0-8050-6588-1. 
• Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-44132-3. OCLC 26764320. 
• Karpin, Michael (2005). The Bomb in the Basement. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-7432-6595-5. 
• O'Neill, Dan (1994). The Firecracker Boys. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-11086-3. 
• Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. London: Simon & Schuster. ISBN 0-671-44133-7. 
• Rhodes, Richard (1995). Dark Sun: The Making of the Hydrogen Bomb. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-684-80400-X. 
• Teller, Edward; Shoolery, Judith L. (2001). Memoirs: A Twentieth-Century Journey in Science and Politics. Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing. ISBN 0-7382-0532-X. 
• Thorpe, Charles (2006). Oppenheimer: The Tragic Intellect. University of Chicago Press. ISBN 0-226-79845-3. 
• Ulam, S. M (1983). Adventures of a Mathematician. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 978-0-684-14391-0. OCLC 1528346. 
• Stanley A. Blumberg and Louis G. Panos. Edward Teller : Giant of the Golden Age of Physics; a Biography (Scribner's, 1990)
• Istvan Hargittai, (2010). Judging Edward Teller: a Closer Look at One of the Most Influential Scientists of the Twentieth Century. Prometheus. .
• Carl Sagan writes at length about Teller's career in chapter 16 of his book The Demon-Haunted World: Science as a Candle in the Dark (Headline, 1996), p. 268–274.
• Lawrence Livermore National Laboratory's Science and Technology Review contains 10 articles written primarily by Stephen B. Libby in 2007, about Edward Teller's life and contributions to science, to commemorate the 2008 centennial of his birth.
• Heisenberg sabotaged the atomic bomb (Heisenberg hat die Atombombe sabotiert) an interview in German with Edward Teller in: Michael Schaaf: Heisenberg, Hitler und die Bombe. Gespräche mit Zeitzeugen Berlin. 2001. ISBN 3-928186-60-4..
• Coughlan, Robert (6. 9. 1954). „Dr. Edward Teller's Magnificent Obsession”. LIFE. Приступљено 29. 1. 2019. 
• Szilard, Leo (1987). Toward a Livable World: Leo Szilard and the Crusade for Nuclear Arms Control. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0-262-19260-6. .
• "Dark Sun: The Making of the Hydrogen" Richard Rhodes, Simon & Schuster. 1995. ISBN 978-0-684-80400-2.

Спољашње везе

• 1986 Audio Interview with Edward Teller by S. L. Sanger Voices of the Manhattan Project
• Annotated Bibliography for Edward Teller from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
• "Edward Teller's Role in the Oppenheimer Hearings" interview with Richard Rhodes
• Edward Teller Biography and Interview on American Academy of Achievement
• A radio interview with Edward Teller Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2011) Aired on the Lewis Burke Frumkes Radio Show in January 1988.
• The Paternity of the H-Bombs: Soviet-American Perspectives Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2011)
• Edward Teller tells his life story at Web of Stories (video)