Ерик Берн
Ерик Берн (10. мај 1910 – 15. јул 1970) био је канадски психијатар који је створио теорију трансакционе анализе у циљу објашњења људског понашања.
Ерик Берн | |
|---|---|
 Ерик Берн 1969. године | |
| Датум рођења | 10. мај 1910. |
| Место рођења | Монтреал, Канада |
| Датум смрти | 15. јул 1970. (60 год.) |
| Место смрти | Кармел на Мору, САД |
Бернова теорија трансакционе анализе била је заснована на идејама Фројда, али се значајно и разликовала. Фројдовски психотерапеути су се у раду фокусирали на терапију разговором како би стекли увид у личност свог пацијента, док је Берн веровао да се увид у нечију личност може најбоље стећи анализом социјалних трансакција пацијената.[1]
Берн је био први психијатар који је применио теорију игара на пољу психијатрије.
Образовање (1927–1938)
уредиЕрик Берн је рођен 10. маја 1910. године у Монтреалу, на Квебеку, у Канади као Ерик Ленард Бернштајн. Отац му је био Давид Бернштајн, др. опште медицине, а мајка Сара Гордон Бернштајн, књижевница. Имао је сестру Грејс, пет година млађу од њега. Бернова породица је емигрирала у Канаду из Пољске и Русије. Оба родитеља су му дипломирала на Универзитету Макгил у Монтреалу.[2]
Бернов отац умро је од туберкулозе када је Берн имао 11 година. Мајка је Берна подстицала да крене стопама његовог оца и да студира медицину.[2] Берн је дипломирао 1931. године [3] а магистрирао је хирургију на Медицинском факултету Универзитета Макгил 1935.
Берн се преселио у Сједињене Америчке Државе 1935. године када је започео стаж у једној болници у Њу Џерзију. Након завршетка једногодишњег стажирања 1936. године, почео је психијатријску праксу на Психијатријској клиници Медицинског факултета Универзитета у Јејлу, где је радио две године.[2]
Године 1939. Берн је постао амерички држављанин и скратио име у Ерик Берн.
Године 1949. примљен је као стипендиста у Америчку психијатријску асоцијацију.[2]
Каријера (1938–1970)
уредиБерн је од 1938 до 1940. године био асистент једном лекару у Ринг Санитариуму у Масачусетсу.[4] Од 1940. до 1943. године био је запослен као психијатар у санитаријуму у Конектикату, а истовремено и као асистент у психијатријској болници у Њујорку. Такође је држао и приватну праксу.[4] Године 1943, током Другог светског рата, Берн се придружио Медицинском тиму Сједињених Америчких Држава као психијатар. Почео је из чина поручника, преко чина капетана, дошао је до чина мајора.[2][4]
Након отпуста 1946. године, настанио се у Кармелу у Калифорнији и наставио са психоаналитичким усавршавањем које је започео у Њујорку, пре рата.[2] Од 1947. до 1949. године Берн се усавршавао код Ерика Ериксона. Од 1949. до 1964. године, Берн је имао приватну праксу и у Кармелу и у Сан Франциску и наставио је захтеван темпо истраживања и држања предавања.[2] Све до 1970. Берн се фокусирао пре свега на своје писање и на теоријски рад.[2]
Трансакциона анализа
уредиБерн је створио теорију трансакционе анализе како би објаснио људско понашање. Бернова теорија је заснована на идејама Фројда, што се најбоље може видети у његовој идеји три его-стања појединца: стање родитеља, одраслог и детета. Берн је истраживао комуникацију међу појединцима и назвао их је трансакције међуљудских интеракција, а често је користио и термин игре како би указао на одређене обрасце трансакција које су се у свакодневном животу више пута појављивале.
Зачетак трансакционе анализе може се пратити од првих пет Бернових чланака о интуицији, које је почео да пише 1949. Он је у том периоду радио на томе да постане психоаналитичар, а његови списи довели су у питање фројдовске концепте несвесног.[5]
Године 1957. написао је чланак под називом Трансакциона анализа: Нова и ефикасна метода групне терапије. Објављивањем овог рада у Америчком часопису за психотерапију 1958. године, Бернова нова метода дијагнозе и лечења, трансакциона анализа, постала је стални део психотерапијске литературе. Поред преиспитивања његових концепата его стања и структуралне анализе, рад из 1958. године дао је важне концепте игре и скрипте.[5]
Игре које људи играју
уредиИгре које људи играју: Психологија људских односа је бестселер књига Ерика Берна из 1964. године која је продата у више од пет милиона примерака.[6] Књига описује функционалне и нефункционалне социјалне интеракције.
Лични живот
уредиБерн се женио три пута. Његова прва супруга била је Рут Харвеј, венчали су се 1942, имали су двоје деце, а развели су се споразумно 1945.[7] Године 1949. оженио је Дороти Веј, са којом је такође имао двоје деце, а развели су се 1964. године. Ерик се 1967. године трећи пут оженио са Тори Петерсон. Пар је живео у Кармелу у Калифорнији, а овај брак је такође завршио разводом, почетком 1970. године.
Берн је умро од срчаног удара у Кармелу 15. јула 1970.[3]
Референце
уреди- ^ „Transactional Analysis”. disorders.org. Приступљено 1. 9. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж Calcaterra, Nicholas Berne. „Biography of Eric Berne”. ericberne.com. Приступљено 14. 10. 2015.
- ^ а б Stewart, Ian (1992). Eric Berne: Volume 2 of Key Figures in Counselling and Psychotherapy. London: Sage Publications. ISBN 0-8039-8466-9.
- ^ а б в Heathcote, Ann. „Eric Berne: A biographical sketch”. European Association for Transactional Analysis. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2015.
- ^ а б Staff writer. „Eric Berne, Founder”. itaaworld.org. The International Transactional Analysis Association. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 12. 10. 2015.
- ^ Berne, Eric (1964). Games People Play – The Basic Hand Book of Transactional Analysis. New York: Ballantine Books. ISBN 0-345-41003-3.
- ^ Rosner, Rachael (2005), „Eric Berne”, Ур.: Carnes, Mark Christopher; Betz, Paul R., American National Biography: Supplement, New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-522202-4