Залив Хадсон (енгл. Hudson Bay, раније Хадсонов залив, енгл. Hudson's Bay)[1][2] налази се у Канади између провинција Квебек, Онтарио, Манитоба и територије Нунавут.[3] Међународна хидрографска организација га сматра за део Северног леденог океана. Иако то географски није очигледно, из климатских разлога сматра се да је овај зали рубно море Северног леденог океана. Њиме се дренира веома велика површина, од око 3.861.400 km2 (1.490.900 sq mi),[4] која укључује делове југоисточног Нунавута, Алберте, Саскачевана, Онтарија, Квебека, целу Манитобу и делове америчких северних држава Северна Дакота, Јужна Дакота, Минесота и Монтана. Јужни крак залива Худсон зове се Џејмсов залив.

Залив Хадсон
Залив Хадсон, Канада
ЛокацијаКанада
Координате60° N 86° W / 60° С; 86° З / 60; -86 (Hudson Bay)
Океан/мореАтлантски океан
Земље басенаКанада и Сједињене Државе
Макс. дужина1.370 km (850 mi) km
Макс. ширина1.050 km (650 mi) km
Површина1.230.000 km2 (470.000 sq mi) km2
Макс. дубина270 m (890 ft) m
ОстрваОстрва Хадсонског залива
НасељаРанкинов улаз, Арвијат, Пувирнитук, Черчил
Водена површина на Викимедијиној остави

Опис

уреди
 
Слив Хадсоновог залива

Залив је добио име по Хенрију Хадсону, Енглезу који је пловио за Холандску источноиндијску компанију, а по коме је и река коју је истражио 1609. године такође добила име. Залив Хадсон обухвата 1.230.000 km2 (470.000 sq mi), што га чини другим највећим воденим телом које користи израз „залив” на свету (након Бенгалског залива). Залив је релативно плитак и сматра се епиконтиненталним морем, са просечном дубином од око 100 m (330 ft) (у поређењу са 2.600 m (8.500 ft) у Бенгалском заливу). Дуг је око 1.370 km (850 mi) и широк 1.050 km (650 mi).[5] На истоку је повезан са Атлантским океаном Хадсоновим мореузом; на северу, са Северним леденим океаном у базену Фокс (који се не сматра делом залива), и пролазом Фјурија и Хекла.

Хадсонов залив се често сматра делом Северног леденог океана:[6] Међународна хидрографска организација је у свом радном нацрту из 2002.[7] с насловом Границе океана и мора дефинисала Хадсонов залив, са излазом који се протеже од 62,5 до 66,5 степени северно (само неколико миља јужно од Арктичког круга) као део Арктичког океана, тачније „Пододсек Арктичког океана 9.11“. Друге власти га укључују у Атлантик,[8] делимично и због веће повезаности воде са тим океаном.[9][10][11][12][13]

Историја

уреди

Залив је име добио по енглеском истраживачу Хенрију Хадсону након што је 1610. његов брод Дискавери био заробљен ледом у њему. Залив Хадсон је историјски неодвојив од француско—енглеске борбе за Северну Америку током 17. и 18. века. Залив је давао приступ великој територији за трговину крзном коју су обе земље хтеле да контролишу. Французи који су се настанили у долини Сен Лорена, су више пута слали експедиције да би уклонили трговачка места која су основали Енглези под окриљем Компаније Хадсоновог залива. Енглези су радили исто са француским трговачким местима. Француска је споразума у Утрехту предала територију Залива Великој Британији 1713. године.

Географија

уреди

Залив је дуг скоро 1000 km и широк 700 km. Његова просечна дубина је 125 метра, али је плићи од 80 метра до 100 km од обале. Почиње да се леди крајем октобра и остаје залеђен све до почетка јуна, међутим понегде се у леду стварају отвори, чак и кад је зима најхладнија, под дејством ветра. Уливање воде из арктичких острва на северу и бројних река међу којима су Черчил и Нелсон, чине да залив има виши ниво него просечни ниво мора. Салинитет Залива Хадсон је нижи од просека светских океана и то пре свега због мале количине испаравања јер је највећим делом године покривен ледом, велике количине слатке воде која се улива у њега (око 700 km³ годишње) и због ограничене повезаности са Атлантским океаном који има већи салинитет.

Клима

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Wissenladen – Willkommen”. www.posterwissen.de. 
  2. ^ „Makivik Folding Map” (PDF). Inuit Tapiriit Kanatami. 
  3. ^ „Quebec calls for 'urgent' extension of northern border”. 2015-10-08. Архивирано из оригинала 2015-10-10. г. Приступљено 2021-01-24. 
  4. ^ „Canada Drainage Basins”. The National Atlas of Canada, 5th edition. Natural Resources Canada. 1985. Архивирано из оригинала 04. 03. 2011. г. Приступљено 24. 11. 2010. 
  5. ^ Private Tutor. Infoplease.com. Retrieved on 2014-04-12.
  6. ^ Wright, John (30. 11. 2001). The New York Times Almanac 2002. Psychology Press. стр. 459. ISBN 978-1-57958-348-4. Приступљено 29. 11. 2010. 
  7. ^ „IHO Publication S-23 Limits of Oceans and Seas; Chapter 9: Arctic Ocean”. International Hydrographic Organization. 2002. Архивирано из оригинала 2014-02-02. г. Приступљено 2017-07-01. 
  8. ^ Calow, Peter (12. 7. 1999). Blackwell's concise encyclopedia of environmental management. Wiley-Blackwell. стр. 7. ISBN 978-0-632-04951-6. Приступљено 29. 11. 2010. 
  9. ^ Lewis, Edward Lyn; Jones, E. Peter; et al., ур. (2000). The Freshwater Budget of the Arctic Ocean. Springer. стр. 101, 282—283. ISBN 978-0-7923-6439-9. Приступљено 26. 11. 2010. 
  10. ^ McColl, R.W. (2005). Encyclopedia of World Geography. Infobase Publishing. стр. 57. ISBN 978-0-8160-5786-3. Приступљено 26. 11. 2010. 
  11. ^ Earle, Sylvia A.; Glover, Linda K. (2008). Ocean: An Illustrated Atlas. National Geographic Books. стр. 112. ISBN 978-1-4262-0319-0. Приступљено 26. 11. 2010. 
  12. ^ Reddy, M. P. M. (2001). Descriptive Physical Oceanography. Taylor & Francis. стр. 8. ISBN 978-90-5410-706-4. Приступљено 26. 11. 2010. 
  13. ^ Day, Trevor; Garratt, Richard (2006). Oceans. Infobase Publishing. стр. 21. ISBN 978-0-8160-5327-8. Приступљено 26. 11. 2010. 
  14. ^ „Arviat A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. Climate ID: 2300MKF. Приступљено 2019-10-13. 
  15. ^ „Arviat Climate”. Canadian Climate Data. Environment Canada. Приступљено 26. 5. 2017. 
  16. ^ „Churchill A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. Приступљено 2019-10-13. 
  17. ^ „Churchill Marine”. Canadian Climate Data. Environment Canada. Приступљено 17. 2. 2017. 
  18. ^ „Churchill Climate”. Canadian Climate Data. Environment Canada. Приступљено 17. 2. 2017. 
  19. ^ „Coral Harbour A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. Climate ID: 2301000. Приступљено 2019-01-24. 
  20. ^ „Canadian Climate Normals 1971–2000”. Environment Canada. Приступљено 2019-10-12. 
  21. ^ „Kuujjuarapik Airport”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. Приступљено 2019-10-12. 
  22. ^ „Rankin Inlet A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. Climate ID: 2303401. Приступљено 2019-10-13. 

Литература

уреди
  • Atlas of Canada, online version.
  • Rondot, Jehan (1994). "Recognition of eroded astroblemes". Earth-Science Reviews 35, 4, pp. 331–365.
  • Wilson, J. Tuzo (1968). "Comparison of the Hudson Bay arc with some other features". In: Science, History and Hudson Bay, v. 2. Beals, C. S. (editor), pp. 1015–1033.

Спољашње везе

уреди
  NODES
INTERN 1