Википедија

Звездана ноћ

ремек-дело постимпресионистичког сликара Ван Гога

Звездана ноћ је ремек-дело постимпресионистичког сликара Ван Гога. Насликано је 1889. године, техником уљe на платну. Слика приказује поглед са источног прозора његове азилантске собе у Сен Реми де Провансу, непосредно пре изласка сунца, са додатком замишљеног села.[1][2][3] Данас се налази у Музеју модерне уметности у Њујорку, где се чува од 1941. године, након што је привабљена преко Лили П. Беквест.[4] Надалеко позната као Ван Гогов магнум опус, Звездана ноћ је једна од најпрепознатљивијих слика у западној уметности.[5][6][7]

Звездана ноћ
La Nuit étoilée
УметникВинсент ван Гог
Година1889.
ПравацПостимпресионизам
ТехникаУље на платну
Димензије73 × 93 cm
МестоМузеј модерне уметности, Њујорк

Историја

уреди
 
Манастир Сeнт-Пoл де Музол

Винсент ван Гог је ову слику насликао током боравка у душевној болници у Сен Ремију. Датирана је са јун 1889. године, месец дана након његовог доласка на клинику и 13 месеци пре самоубиства. Уметник је свом брату Теу о том раздобљу написао:

Након слома 23. децембра 1888. године који је резултирао самоповређивањем његовог левог ува,[8][9] Ван Гог је на добровољној бази смештен у душевну болницу Сeнт-Пoл де Музол 8. маја 1889. године.[10][11] Лоцирана у бившем манастиру, санаторијум Сeнт-Пoл де Музол је служио богатима и био је мање од пола капацитета попуњен када је Ван Гог стигао,[12] што му је омогућило да заузме не само спаваћу собу на другом спрату, већ и да собу у приземљу користити као сликарски атеље.[13]

Током године коју је Ван Гог боравио у азилу у Сен Реми де Провансу, наставила се плодна производња слика које је започео у Арлу.[14] Током овог периода, произвео је нека од најпознатијих дела своје каријере, укључујући Ирисе из маја 1889, који се сада налазе у mузеју Ј. Пoл Гети, и плави аутопортрет из септембра 1889, у музеју Орсе. Звездана ноћ је насликана средином јуна око 18. јуна, датума када је писао свом брату Теу да каже да има нову студију звезданог неба.[1][15][3][16]

Одлике

уреди
 
Уметников каснији цртеж пером и тушем.

Слика приказује сеоски пејзаж ноћу, с равним брежуљцима у позадини. То није тиха, мирна ноћ, већ призор узнемиреног треперења елемената природе и људског света, док се село пружа према небу уз спиралне и заплетене покрете.

Једноставна отворена композиција, у којој тамноплаво небо заузима две трећине слике, усредсређена је на однос између окомитих линија чемпреса и звоника и снажних извијених потеза кистом (кратки, дебели и наочиглед непрекинути) који, појачавајући ритам слева надесно и водећи посматрачево око, наносе снажан и динамичан ударац линији хоризонта. У средини неба се налази кружни вртлог боје који својим положајем и величином постаје средишњим мотивом композиције. Облик вртлога подсећа на таоистички круг (Yin-Yang) који је састављен од два сузолика дела, позитивног и светлог Yangа и негативног и тамнијег женског Yinа, који утичу на судбину. Права изражајна снага композиције произилази из боје – чисте и снажне, с неочекиваном светложутом која наглашава хладноћу плаве. Поетски сјај звезда, одређен светлијим бојама, развија се у махнито и непрекидно пулсирање (попут трептања правих звезда). Може се рећи да је ово најуспешнији рани покушај да се сликарству дода још једна димензија – време.

Ван Гогов оригинални начин сликања огледа се у сликарском језику, у одважности наношења боје, прожимању површине покретом и стварању композиције с динамичним контрастима. Тако су на слици тамнозелени чемпреси насликани широким потезима прошарани посветљени одсјајима црвених и жутих линија, а светло небо је одређено тамним обрисом брда.[17]

Слика

уреди
 
Ван Гогова спаваћа соба у азилу

Иако је Звездана ноћ насликана током дана у Ван Гоговом приземном атељеу, било би нетачно рећи да је слика насликана по сећању. Поглед је идентификован као поглед са прозора његове спаваће собе, окренут према истоку,[1][2][18][19] поглед на који је Ван Гог сликао варијације не мање од двадесет један пут, укључујући Звездану ноћ. „Кроз прозор са гвозденом решетком“, писао је свом брату Теу, око 23. маја 1889, „могу да видим ограђени квадрат пшенице... изнад којег, ујутру, гледам како сунце излази у свој својој слави."[2][20]

Ван Гог је приказао поглед у различито доба дана и под различитим временским условима, као што су излазак сунца, излазак месеца, дани испуњени сунцем, облачни дани, ветровити дани и један дан са кишом. Док болничко особље није дозвољавало Ван Гогу да слика у својој спаваћој соби, он је тамо могао да прави скице мастилом или угљем на папиру; на крају, он би базирао новије варијације на претходним верзијама. Сликовни елемент који обједињује све ове слике је дијагонална линија која долази са десне стране и приказује ниска валовита брда планина Алпили. У петнаест од двадесет и једне верзије, чемпреси су видљиви иза крајњег зида који окружује житно поље. Ван Гог је телескопирао поглед на шест од ових слика, посебно на Ф717 Пшенично поље са чемпресима и Звездана ноћ, приближавајући дрвеће равни слике.

Једна од првих слика овог видика била је Ф611 Планински пејзаж иза Сен Ремија, сада у Копенхагену. Ван Гог је направио низ скица за слику, од којих је типично Ф1547 Затворено житно поље после олује. Нејасно је да ли је слика настала у његовом атељеу или ван њега. У свом писму од 9. јуна у којем то описује, он помиње да је радио напољу неколико дана.[21][22][23][15] Ван Гог је описао други од два пејзажа на којима је помиње да је радио, у писму својој сестри Вил 16. јуна 1889. године.[21][24] Ово је Ф719 Зелено житно поље са чемпресом, сада у Прагу, и прва слика у азилу коју је дефинитивно насликао на отвореном.[21] Ф1548 Wheatfield, Saint-Rémy de Provence, сада у Њујорку, је студија за то. Два дана касније, Винцент је писао Теу наводећи да је насликао „звездано небо“.[25][16]

Звездана ноћ је једина ноктурна у низу погледа са прозора његове спаваће собе. Почетком јуна, Винсент је написао Теу: „Јутрос сам са свог прозора видео крајолик много пре изласка сунца са ничим осим јутарње звезде, која је изгледала веома велика“.[26] Истраживачи су утврдили да је Венера (која се понекад назива и „јутарња звезда“) заиста била видљива у зору у Прованси у пролеће 1889. и да је у то време била скоро светла колико год је то могуће. Дакле, најсјајнија „звезда” на слици, десно од стабла чемпреса од посматрача, заправо је Венера.[15][18]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Pickvance 1986, стр. 103
  2. ^ а б в Naifeh & Smith 2011, стр. 747
  3. ^ а б Naifeh & Smith 2011, стр. 759–61
  4. ^ [1] Приступљено 6. септембра 2014.
  5. ^ „Vincent van Gogh Biography, Art, and Analysis of Works”. The Art Story. Приступљено 12. 6. 2015. „Starry Night is often considered to be Van Gogh's pinnacle achievement.” 
  6. ^ Moyer, Edward (14. 2. 2012). „Interactive canvas lets viewers stir Van Gogh's 'Starry Night'”. CNET News. Приступљено 12. 6. 2015. „"...one of the West's most iconic paintings: Vincent van Gogh's 'The Starry Night.'"” 
  7. ^ Kim, Hannah (27. 5. 2010). „Vincent van Gogh's The Starry Night, now pocket-sized!”. MoMA. Приступљено 12. 6. 2015. „"Instantly recognizable and an iconic image in our culture, Vincent van Gogh’s The Starry Night is a touchstone of modern art and one of the most beloved works..."” 
  8. ^ Naifeh & Smith 2011, стр. 701–7
  9. ^ Pickvance 1984, стр. 159
  10. ^ Naifeh & Smith 2011, стр. 741–3
  11. ^ Pickvance 1986, стр. 25–6
  12. ^ Naifeh & Smith 2011, стр. 746
  13. ^ Naifeh & Smith 2011, стр. 754
  14. ^ Naifeh & Smith 2011, стр. 592, 778
  15. ^ а б в Whitney 1986, стр. 356
  16. ^ а б „Letter 782:To Theo van Gogh. Saint-Rémy-de-Provence, on or about Tuesday, 18 June 1889”. Vincent van Gogh: The Letters. Van Gogh Museum. 1v:2. „At last I have a landscape with olive trees, and also a new study of a starry sky.” 
  17. ^ Винсент ван Гог: Звездана ноћ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2012). Приступљено 6. септембра 2014.
  18. ^ а б Boime 1984, стр. 88
  19. ^ Whitney 1986, стр. 358
  20. ^ „Letter 776: To Theo van Gogh. Saint-Rémy-de-Provence, on or about Thursday, 23 May 1889”. Vincent van Gogh: The Letters. Van Gogh Museum. 1v:2. „Through the iron-barred window I can make out a square of wheat in an enclosure, a perspective in the manner of Van Goyen, above which in the morning I see the sun rise in its glory.” 
  21. ^ а б в Hulsker 1986, стр. 394
  22. ^ Pickvance 1986, стр. 93
  23. ^ „Letter 779: To Theo van Gogh. Saint-Rémy-de-Provence, Sunday, 9 June 1889”. Vincent van Gogh: The Letters. Van Gogh Museum. 1v:2. „... for a few days now I’ve been going outside to work in the neighbourhood... One is the countryside that I glimpse from the window of my bedroom. In the foreground, a field of wheat, ravaged and knocked to the ground after a storm. A boundary wall and beyond, grey foliage of a few olive trees, huts and hills. Finally, at the top of the painting, a large white and grey cloud swamped by the azure. It’s a landscape of extreme simplicity – in terms of colouration as well.” 
  24. ^ „Letter 780: To Willemien van Gogh. Saint-Rémy-de-Provence, Sunday, 16 June 1889”. Vincent van Gogh: The Letters. Van Gogh Museum. 1r:1. „Then yet another that depicts a field of yellowing wheat surrounded by brambles and green bushes. At the end of the field a little pink house with a tall and dark cypress tree that stands out against the distant purplish and bluish hills, and against a forget-me-not blue sky streaked with pink whose pure tones contrast with the already heavy, scorched ears, whose tones are as warm as the crust of a loaf of bread.” 
  25. ^ Naifeh & Smith 2011, стр. 759
  26. ^ „Letter 777: To Theo van Gogh. Saint-Rémy-de-Provence, between about Friday, 31 May and about Thursday, 6 June 1889”. Vincent van Gogh: The Letters. Van Gogh Museum. 1v:2. „This morning I saw the countryside from my window a long time before sunrise with nothing but the morning star, which looked very big.” 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звездана_ноћ&oldid=27997231”
  NODES