Колхицин

Колхицин
IUPAC име
	N-[(7S)-1,2,3,10-tetramethoxy-9-oxo-5,6,7,9-tetrahydrobenzo[a]heptalen-7-yl]acetamide
Клинички подаци
Категорија трудноће	X;
Начин примене	Орално
Правни статус
Правни статус	RX/POM;
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	9.3 - 10.6 часова
Излучивање	Првенствено измет, урин 10-20%
Идентификатори
CAS број	64-86-8
ATC код	M04AC01 (WHO)
PubChem	CID 6167
IUPHAR/BPS	2367
ChemSpider	5933
Хемијски подаци
Формула	C22H25NO6
Моларна маса	399.437
	SMILES O=C(N[C@@H]3C\1=C\C(=O)C(\OC)=C/C=C/1c2c(cc(OC)c(OC)c2OC)CC3)C; ;

Колхицин je алкалоид изолован из биљке мразовац (Colchicum autumnale). Користи се у медицини још од 1763. када је први пут употребљен за лечење гихта.^[1] Два француска хемичара, P.S. Pelletier и J. Caventon су 1820. г. први пут изоловали овај алкалоид. Изолован има изглед бледожутог прашка који на светлости потамни и скоро је без мириса. Слабо је растворљив у води, а добро се раствара у хлороформу и етанолу.^[2]^[3]

Колхицин је цитостатик јер када се дода у одређеној количини зауставља митозу ћелија тако што спречава образовање деобног вретена, односно, полимеризацију микротубула. Поред овог има и друга дејства на организам човека^[4]:

снижава телесну температуру
смањује запаљењске реакције у зглобовима које су последица таложења мокраћне киселине у њима;
делује на активност система за варење и центра за дисање и др.

Отровност

Када се унесе у већим количинама у организам човека после неколико сати изазива тровање које после једног до два дана, ако се не лечи, доводи до смрти. Смртна доза износи 3-6 мг. Симптоми тровања су: оштар бол у желуцу, мука, повраћање и дијареја (али због његове релативно споре ресорпције, тек око 3 сата по уношењу), пулс је убрзан и слаб, а отровани јако исцрпљен. Смрт наступа услед парализе центра за респирацију и то од 7 до 36 сати од почетка тровања.^[5]

Референце

^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 787—8. ISBN 0781744431.
^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ аутора, Група (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 31. 05. 2010.
^ Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, 2006.

Литература

аутора, Група (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 31. 05. 2010.