Википедија

Крушевац

град у Србији
За друга значења, погледајте страницу Крушевац (вишезначна одредница).

Крушевац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Расинског управног округа. Према попису из 2022. било је 68.119 становника. Налази се у долини Западног Поморавља, на реци Расини.

Крушевац
Панорама Крушевца
Градска кућа
Слободиште
Споменик кнезу Лазару
Споменик косовским јунацима
Црква Лазарица
Донжон кула
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
РегионШумадија и западна Србија
ГрадКрушевац
Становништво
Становништво‍
 — 2022.68.119
 — густина79,76 ст./km2
Агломерација (2022.)113.582
Географске карактеристике
Координате43° 34′ 57″ С; 21° 19′ 36″ И / 43.582533° С; 21.326667° И / 43.582533; 21.326667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 m
Површина854 km2
Крушевац на карти Србије
Крушевац
Крушевац
Крушевац на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникИван Манојловић (СНС)
Поштански број37000
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ/КШ
Веб-сајт
www.krusevac.rs

Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km2. Крушевац је био средњовековна престоница кнеза Лазара.

Географија

уреди

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац се налази на 137[1] метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно. Крушевац припада средишњој и јужној Србији у Расинском округу.

Историја

уреди

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар[2] 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426, пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године. Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул.[3] У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град)[2] и седиште је истоименог санџака.

Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670. У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791, Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).[4]

Зграда Берзе рада је подигнута 1940.[5]

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

У Крушевцу је током 2013. године реконструисано пет средњовековних чесама.[6]

Привреда

уреди

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе

уреди

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија

уреди

Нахија Крушевац 1516. имала је 216 села са популацијом око 320.000 становника, која се је пред крај века свела на 160000. Сам град је имао 204 муслиманске и 84 хришћанске куће.[3]

Према најновијем попису из 2022 године, Град Крушевац имао је 113.582 становника, док је градско насеље Крушевац имало 68.119 становника (према попису из 2011. године било је 73.316 становника, а према оном из 2002. године - 75.256 становника).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[7]
Година Становника
1948. 13.862
1953. 16.638
1961. 21.957
1971. 29.509
1981. 53.071
1991. 58.808 57.971
2002. 57.347 59.036
2011. 58.745
2022. 53.746
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
 54.690 95,36%
Роми
  
 1.021 1,78%
Црногорци
  
 427 0,74%
Југословени
  
 159 0,27%
Македонци
  
 135 0,23%
Хрвати
  
 92 0,16%
Словенци
  
 26 0,04%
Бугари
  
 17 0,02%
Руси
  
 16 0,02%
Мађари
  
 16 0,02%
Горанци
  
 12 0,02%
Чеси
  
 10 0,01%
Муслимани
  
 10 0,01%
Румуни
  
 6 0,01%
Бошњаци
  
 6 0,01%
Украјинци
  
 4 0,00%
Немци
  
 4 0,00%
Албанци
  
 2 0,00%
Словаци
  
 1 0,00%
Буњевци
  
 1 0,00%
непознато
  
 435 0,75%


Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 115
  
  
 113
80+ 273
  
  
 504
75—79 558
  
  
 896
70—74 987
  
  
 1.208
65—69 1.454
  
  
 1.653
60—64 1.552
  
  
 1.673
55—59 1.490
  
  
 1.706
50—54 2.494
  
  
 2.810
45—49 2.391
  
  
 2.785
40—44 1.874
  
  
 2.225
35—39 1.632
  
  
 1.848
30—34 1.751
  
  
 1.956
25—29 2.178
  
  
 2.246
20—24 2.120
  
  
 2.179
15—19 2.021
  
  
 2.010
10—14 1.644
  
  
 1.519
5—9 1.396
  
  
 1.406
0—4 1.376
  
  
 1.304
Просек : 38,2 40,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 4.745 5.299 6.904 9.784 17.123 18.823 19.342
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 3.405 4.573 4.276 4.827 1.432 645 130 29 10 15 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 22.890 6.703 14.557 881 681 68
Женски 25.812 5.947 14.776 3.372 1.668 49
УКУПНО 48.702 12.650 29.333 4.253 2.349 117
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 10.376 158 1 76 4.105
Женски 9.624 95 0 71 3.256
УКУПНО 20.000 253 1 147 7.361
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 385 556 1.645 189 540
Женски 105 199 1.691 210 225
УКУПНО 490 755 3.336 399 765
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 153 346 715 419 393
Женски 292 271 466 901 1.355
УКУПНО 445 617 1.181 1.320 1.748
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 359 0 1 335
Женски 288 0 0 199
УКУПНО 647 0 1 534

Медији у Крушевцу

уреди

Телевизијске станице:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

  • Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

  • РТК.

Градске телевизије:

  • ТВ Плус,
  • ТВ Јефимија

Радио-станице:

Регионални радио:

  • РТК

Градске радио-станице:

  • Радио ФИМС,
  • Радио ОК студио,
  • Радио Плус,
  • Радио Невен,
  • Радио Чигра,
  • Радио Антена,
  • Радио Јефимија.

Градске новине:

  • Град.

Спорт

уреди
 
Стадион Младост.

Градови побратими

уреди

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

Познати Крушевљани

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Turizam Kruševac, Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г., Приступљено 23. 7. 2017 
  2. ^ а б Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 113. 
  3. ^ а б Ђидић, Љубиша. Крушевац (Посебна издања изд.). Крушевац: Багдала. стр. 70—71. ISBN 86-7087-067-3. 
  4. ^ „Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“)”. 9. децембар 2012. Приступљено 9. 4. 2013. 
  5. ^ "Политика", 16. авг. 1940, стр. 13
  6. ^ „Крушевљанин реконструисао пет средњовековних чесама („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2013. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крушевац&oldid=28935937”
  NODES