Лоренцо Лото
италијански сликар и илустратор
Лоренцо Лото (итал. Lorenzo Lotto; 1480, Венеција—1556/1557, Лорето) био је италијански сликар и илустратор. Традиционално се сматра уметником венецијанске школе сликарства, иако је већи део живота провео у другим градовима на северу Италије (Бергамо, регион Марке).[1] Сликао је олтарске и религијске слике и портрете. Његов стил припада високој ренесанси. Неке карактеристике његовог сликарства (необичне позе и дисторзије[2]) указују на прелаз ка стилу маниризма.
| Лоренцо Лото | |
|---|---|
 Аутопортрет (приписује се) из 1540-их | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1480. |
| Место рођења | Венеција, |
| Датум смрти | 1556/1557. |
| Место смрти | Лорето, |
| Уметнички рад | |
| Правац | ренесанса, маниризам |
| Утицаји од | Ђовани Белини |
Галерија
уреди-
Алегорија врлина и порока (1505) -
Покајање Светог Јеронима (1509) -
Олтар Сан Бернардино (1521) -
Свети Никола у слави (1527-1529) -
Света Луција пред судијом (1532) -
Портрет даме у одећи Лукреције (1533) -
Благовести из Реканатија (1534) -
Свети Антоније дели милостињу (1540-1542)
Референце
уреди- ^ „Lorenzo Lotto (about 1480 - 1556/7) | National Gallery, London”. www.nationalgallery.org.uk. Приступљено 2021-12-31.
- ^ „Lorenzo Lotto”. The History of Art. 2021.
