Марвин Геј

Марвин Геј
Марвин Геј
Лични подаци
Пуно име	Марвин Пенц Геј Млађи
Надимци	принц Мотауна; принц соула;
Датум рођења	2. април 1939.
Место рођења	Вашингтон, САД
Датум смрти	1. април 1984. (44 год.)
Место смрти	Лос Анђелес, Калифорнија, САД
Узрок смрти	убиство
Занимање	певач; текстописац; музички продуцент;
Музички рад
Жанр	ритам и блуз; соул; психоделични соул; фанк; џез; забавна музика;
Инструменти	вокал; клавир; клавијатура; синтесајзер; бубњеви;

Марвин Пенц Геј Млађи (енгл. Marvin Pentz Gay Jr.; Вашингтон, 2. април 1939 — Лос Анђелес, 1. април 1984)^[1] познатији као Марвин Геј (енгл. Marvin Gaye) био је амерички певач, текстописац и музички продуцент. Помагао је у обликовању звука Мотaун рекордса шездесетих година, прво као свирач, а касније и као соло певач уз низ хитова, добивши надимке „принц Мотауна” и „принц соула”.

Најпознатији Гејеви хитови су „Ain't That Peculiar”, „How Sweet It Is (To Be Loved By You)” и „I Heard It Through the Grapevine”, као и дуети са Мери Велс, Ким Вестон, Дајаном Рос и Теми Терел. Током 1970-их снимио је албуме What's Going On и Let's Get It On и постао је један од првих уметника у Мотауну, заједно са Стивијем Вондером, који се одвојио од продуцентске компаније. Његови каснији снимци утицали су на неколико поджанрова савременог ритма и блуза, као што је неосоул.^[2] Раних осамдесетих, објавио је хит 1982. године „Sexual Healing”, који му је донео прве Гремије, као и свој први албум Midnight Love.^[3] Један од његових последњих телевизијских наступа било је појављивање на НБА Ол-стар мечу 1983. године на којем је отпевао химну Сједињених Америчких Држава.^[4]

Биографија

Рани живот

Геј је рођен као Марвин Пенц Геј Млађи 2. априла 1939. у Фридмановој болници^[5] у Вашингтону, од црквеног свештеника Марвина Геја Старијег и кућне раднице Алберте Геј (рођене Купер). Његов први дом је био у јавном стамбеном пројекту,^[6] Ферфакс апартмани^[7] (сада срушени) у насељу Саутвест Ватерфронт.^[8] Иако једно од најстаријих градских четврти, са много елегантних домова у федералном стилу, Југозапад је првенствено био огромна сиротиња. Већина зграда су биле мале, у великој мери запуштене, и недостајале су ни струја ни текућа вода. Уличице су биле пуне једноспратних и двоспратних колиба, а скоро сваки стан био је претрпан.^[9] Геј и његови пријатељи су ову област прозвали „Једноставан град“, због тога што је „пола град, пола земља“.^[10]

Геј је био друго најстарије од четворо деце. Имао је две сестре, Џини и Зеолу, и једног брата, Френкија Геја. Такође је имао два полубрата: Мајкла Купера, сина његове мајке из претходне везе, и Антвона Керија Геја, рођеног као резултат ванбрачних односа његовог оца.

Геј је почео да пева у цркви када је имао четири године; отац га је често пратио на клавиру.^[11] Геј и његова породица били су део пентекосталне цркве познате као Дом Божији која је своја учења преузела из хебрејског пентекостализма, заговарала стриктно понашање и придржавала се и Старог и Новог завета.^[11] Геј је у раном детињству развио љубав према певању и био је охрабрен да настави професионалну музичку каријеру након наступа на школској представи у 11 певајући „Be My Love" Марија Ланзе.^[10] Његов породични живот се састојао од „бруталних бичевања“ од стране оца, који га је ударао због било какве грешке.^[8] Млади Геј је описао живот у кући свог оца као „живот са краљем, веома осебујним, променљивим, окрутним и свемоћним краљем“.^[12] Осећао је да би се убио да га мајка није тешила и подстицала на певање. Његова сестра је касније објаснила да је Геј често био тучен, од седме године до тинејџерских година.^[13]

Смрт и наслеђе

Геј се умешао у тучу између својих родитеља 1. априла 1984. поподне у породичној кући у округу Вест Адамс у Лос Анђелесу и ушао у физички обрачун са својим оцем, Марвином Гејем старијим.^[14] који је два пута пуцао у сина, једном у груди, пробовши му срце, а затим у раме.^[14] Пуцњава се догодила у његовој спаваћој соби у 12.38 часова. Први хитац се показао као фаталан. Геј је проглашен мртвим у 13:01. након што је његово тело стигло у Медицински центар Калифорнијске болнице, један дан пре његовог 45. рођендана.^[14]^[15]

Од његове смрти, многе институције постхумно су додељивале Геју награде и друге почасти, укључујући награду Греми за животно дело и индукције у Дворану славних ритма и блуза, Дворану славних текстописаца и Дворану славних рокенрола.^[16]

Глума

Цртеж Марвина Геја.

Геј је глумио у два филма, а у обе улоге је био вијетнамски ветеран. Његов први наступ био је у филму Џорџа Мекауена Балада о Ендију Крокеру из 1969. године, у којем је глумио Ли Мејџорс. Филм је о ратном ветерану који се враћа и открива да његова очекивања нису испуњена и да се осећа изданим. Геј је имао истакнуту улогу у филму као Дејвид Овенс.^[17] Његов други наступ био је 1971. Имао је улогу у филму о експлоатацији бајкера Лија Фроста, Хром и врућа кожа, о групи вијетнамских ветерана који се боре са бициклистичком бандом. У филму је глумио Вилијам Смит; Геј је играо улогу Џима, једног од ветерана.^[18] Геј је имао глумачке аспирације и потписао је уговор са агенцијом Вилијам Морис, али то је трајало само годину дана јер Геј није био задовољан подршком коју је добијао од агенције.

У свом интервјуу са Дејвидом Рицом, Геј је признао да је био заинтересован за шоу бизнис посебно када је био ангажован да компонује музику. „Нема сумње да сам могао да будем филмска звезда, али то је било нешто што је моја подсвест одбацила. Није да то нисам желео, свакако јесам. Једноставно нисам имао храбрости да играм холивудску игру: да се ставим тамо, знајући да ће ми појести позадину као комад меса."^[19]

Дискографија

Студијски албуми

The Soulful Moods of Marvin Gaye (1961)
That Stubborn Kinda Fellow (1963)
When I'm Alone I Cry (1964)
Hello Broadway (1964)
How Sweet It Is to Be Loved by You (1965)
A Tribute to the Great Nat "King" Cole (1965)
Moods of Marvin Gaye (1966)
I Heard It Through the Grapevine (1968)
M.P.G. (1969)
That's the Way Love Is (1970)
What's Going On (1971)
Trouble Man (1972)
Let's Get It On (1973)
I Want You (1976)
Here, My Dear (1978)
In Our Lifetime (1981)
Midnight Love (1982)

Колаборативни албуми

Together (са Мери Велс) (1964)
Take Two (са Ким Вестон) (1966)
United (са Теми Терел) (1967)
You're All I Need (са Теми Терел) (1968)
Easy (са Теми Терел) (1969)
Diana & Marvin (са Дајаном Рос) (1973)

Видеографија

Marvin Gaye: Live in Montreux 1980 (2003) ^[20]
The Real Thing: In Performance (1964–1981) (2006)

Референце

^ Simmonds 2008, стр. 190–192.
^ Weisbard, Eric; Marks, Craig (10. 10. 1995). Spin Alternative Record Guide (Ratings 1–10) (1st edi. изд.). New York: Vintage Books. стр. 202—205. ISBN 0-679-75574-8. OCLC 32508105.
^ „Marvin Gaye”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 4. 6. 2019. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2019.
^ Batchelor 2005, стр. 41–43.
^ Catlin, Roger (2012-04-27). „Washington, D.C., sites with links to Marvin Gaye”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-01-07.
^ Crockett, Stephen A., Jr. (July 24, 2002). "Song of the City: In the Name of Marvin Gaye, Neighbors Rescue a Park Near His Old Home". The Washington Post. p. C1.
^ Milloy, Courtland (April 8, 1984). "The War for One Man's Soul: Marvin Gaye". The Washington Post. p. C1, C2.
^ ^а ^б Ritz, David (1991). Divided soul : the life of Marvin Gaye. Cambridge, MA. ISBN 0-306-80443-3. OCLC 23900864.
^ Banks, James G. (2004). The unintended consequences : family and community, the victims of isolated poverty. Peter S. Banks. Lanham, MD: University Press of America. ISBN 0-7618-2856-7. OCLC 56115161.
^ ^а ^б Gaye, Frankie (2003). Marvin Gaye, my brother. Fred E. Basten. San Francisco: Backbeat Books. ISBN 0-87930-742-0. OCLC 51336534.
^ ^а ^б The guide to United States popular culture. Ray B. Browne, Pat Browne. Bowling Green, OH: Bowling Green State University Popular Press. 2001. ISBN 0-87972-821-3. OCLC 44573365.
^ Ritz 1991, p. 13: "If it wasn't for Mother, who was always there to console me and praise me for my singing, I think I would have been one of those child suicide cases you read about in the papers.".
^ Ritz 1991, p. 12: "From the time he was seven until he became a teenager, Marvin's life at home consisted of a series of brutal whippings.".
^ ^а ^б ^в Ritz 1991, стр. 333 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFRitz1991 (help)
^ Communications, Emmis (јануар 1998). Dial Them For Murder. Los Angeles Magazine. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2012.
^ „Marvin Gaye Timeline”. The Rock and Roll Hall of Fame. 21. 1. 1987. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2010.
^ Pencak, William A. (2009-10-15). Encyclopedia of the Veteran in America [2 volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-08759-2.
^ venoms5. „Chrome & Hot Leather (1971) review”. Приступљено 2022-01-07.
^ Ritz, David (2010-01-07). Divided Soul: The Life Of Marvin Gaye: The Life of Marvin Gaye (на језику: енглески). Omnibus Press. ISBN 978-0-85712-160-8.
^ „Marvin Gaye – Live in Montreux 1980: Marvin Gaye: Movies & TV”. Amazon.com. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2011.

Додатна литература

Banks, James G.; Banks, Peter S. (2004). The Unintended Consequences: Family and Community, the Victims of Isolated Poverty. Lanham, Md.: University Press of America. ISBN 9780761828563.
Batchelor, Bob (2005). Basketball in America: From the Playgrounds to Jordan's Game and Beyond. Haworth Press. ISBN 0-7890-1613-3.
Berry, William Earl (1. 2. 1973). „Marvin Gaye: Inner City Musical Poet”. Jet.
Brooks-Bertram, Peggy (2009). Uncrowned Queens: African American Women Community Builders of Western New York, Volume 2 (Google eBook). SUNY Press. ISBN 978-0-97229-771-4.
Browne, Ray B. (2001). The Guide to United States Popular Culture. Popular Press. ISBN 978-0-87972-821-2.
Collier, Aldore (16. 4. 1984). „Marvin Gaye: His Tragic Death and Troubled Life”. Jet.
Collier, Aldore (25. 6. 1984). „Marvin Gaye's White Live-In Mate Suffers Miscarriage”. Jet.
Collier, Aldore (8. 4. 1985). „A Year Later: What Happened to Marvin Gaye's Family, Fortune?”. Jet.
Collier, Aldore (6. 5. 1985). „Book Reveals Marvin Gaye Feared He Would Turn Gay”. Jet.
Collier, Aldore (25. 5. 1987). „Marvin Gaye's Mother Dies on Eve of Opening Drug Center She Founded As His Memorial”. Jet.
Collier, Aldore (15. 10. 1990). „Gala Celebration Marks Marvin Gaye's Star on Hollywood Walk of Fame”. Jet.
Collier, Aldore (23. 4. 1990). „Murphy Requests Walk of Fame Star For Marvin Gaye”. Jet.
Des Barres, Pamela (1996). Rock Bottom: Dark Moments in Music Babylon. Macmillan. ISBN 0-312-14853-4.
Dyson, Eric Michael (2004). Mercy Mercy Me: The Art, Loves and Demons of Marvin Gaye. New York/Philadelphia: Basic Civitas. ISBN 0-465-01769-X. ^{[мртва веза]}
Edmonds, Ben (2001a). What's Going On?: Marvin Gaye and the Last Days of the Motown Sound. Canongate U.S. ISBN 1-84195-314-8.
Edmonds, Ben (2001a). Let's Get It On (Deluxe edition). Motown Records, a Division of UMG Recordings, Inc. MOTD 4757.
Evelyn, Douglas; Dickson, Paul; Ackerman, S.J. (2008). On This Spot: Pinpointing the Past in Washington, D.C. Sterling, Va.: Capital Books. ISBN 9781933102702.
Gaye, Frankie (2003). Marvin Gaye, My Brother. Backbeat Books. ISBN 0-87930-742-0.
Gates, Henry Louis (2004). African American Lives. Oxford University Press. ISBN 978-0-19516-024-6.
Gilmore, Mikal (1998). Night beat: a shadow history of rock & roll. Doubleday. ISBN 978-0-38548-435-0.
Gulla, Bob (2008). Icons of R&B and Soul: An Encyclopedia of the Artists Who Revolutionized Rhythm. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-34044-4.
Gutheim, Frederick A.; Lee, Antoinette J. (2006). Worthy of the Nation: Washington, D.C., From L'Enfant to the National Capital Planning Commission. Baltimore, Md.: Johns Hopkins University Press. ISBN 9780801883286.
Company, Johnson Publishing (9. 4. 1970). „Thousands Attend Last Rites For Tammi Terrell”. Jet.
Company, Johnson Publishing (13. 11. 1975). „For Reading: Marvin Gaye receives special plaque from Ms. Shirley Temple Black”. Jet.
Company, Johnson Publishing (29. 3. 1982). „Landing Marvin Gaye Was a Task For CBS Records”. Jet.
Jones, Regina (март 2002). „Unbreakable: Michael Jackson”. Vibe. ^{[мртва веза]}
Kempton, Arthur (2005). Boogaloo: The Quintessence of American Popular Music. University of Michigan Press. ISBN 978-0-47203-087-3.
Lynskey, Dorian (5. 4. 2011). 33 Revolutions per Minute: A History of Protest Songs, from Billie Holiday to Green Day (Google eBook). HarperCollins. ISBN 978-0-06167-015-2.
MacKenzie, Alex (2009). The Life and Times of the Motown Stars. Right Recordings. ISBN 978-1-84226-014-2.
Marx, Eve (18. 9. 2009). 101 Things You Didn't Know About Sex (Google eBook). Adams Media. ISBN 978-1-44050-428-0. ^{[мртва веза]}
Otfinoski, Steven (2010). African Americans in the Performing Arts. Infobase Publishing. ISBN 978-1-43812-855-9.
Posner, Gerald (2002). Motown: Music, Money, Sex, and Power. New York: Random House. ISBN 0-375-50062-6.
Redfern, Nick (20. 2. 2007). Celebrity Secrets: Official Government Files on the Rich and Famous. Simon and Schuster. ISBN 978-1-41652-866-1.
Ritz, David (1991). Divided Soul: The Life of Marvin Gaye. Cambridge, Massachusetts: Da Capo Press. ISBN 0-306-81191-X.
Ritz, David (јул 1985). „The Last Days of Marvin Gaye”. Ebony.
Simmonds, Jeremy (2008). The Encyclopedia of Dead Rock Stars: Heroin, Handguns, and Ham Sandwiches. Chicago Review Press. ISBN 1-55652-754-3.
Vincent, Rickey (1996). Funk: The Music, the People, and the Rhythm of the One. Macmillan. ISBN 0-312-13499-1.
Weinger, Harry (5. 11. 1994). „Jobete: Publishing Is The Highly Polished Jewel In The Gordy Co.'s Crown”. Billboard.
Whitburn, Joel (2004). The Billboard Book of Top 40 Hits: Complete Chart Information About America's Most Popular Songs and Artists, 1955–2003. Billboard Books. ISBN 0-8230-7499-4.
Davis, Sharon (1991). Marvin Gaye: I Heard It Through The Grapevine. Croydon, Surrey: Book marque Ltd. ISBN 1-84018-320-9.
Gambaccini, Paul (1987). The Top 100 Rock 'n' Roll Albums of All Time. New York: Harmony Books.
Garofalo, Reebee (1997). Rockin' Out: Popular Music in the USA. Allyn & Bacon. ISBN 0-205-13703-2.
Heron, W. Kim (April 8, 1984). Marvin Gaye: A Life Marked by Complexity. Detroit Free Press.
Turner, Steve (1998). Trouble Man: The Life and Death of Marvin Gaye. London: Michael Joseph. ISBN 0-7181-4112-1.
Ward, Ed, Geoffrey Stokes and Ken Tucker (1986). Rock of Ages: The Rolling Stone History of Rock and Roll. Rolling Stone Press. ISBN 0-671-54438-1.
White, Adam (1985). The Motown Story. London: Orbis. ISBN 0-85613-626-3.

Спољашње везе

Марвин Геј на сајту Енциклопедија Британика
Марвин Геј на сајту AllMovie (језик: енглески)
Марвин Геј на сајту AllMusic (језик: енглески)
Марвин Геј на сајту IMDb (језик: енглески)
Марвин Геј на сајту Find a Grave (језик: енглески)
Марвин Геј (1969) интервју на сајту Pop Chronicles (језик: енглески)
Биографија Марвина Геја Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2022)
FBI Records: The Vault - Marvin Gaye на сајту vault.fbi.gov
Додатне архиве

[FOOTNOTESimmonds2008190–192-1] Simmonds 2008, стр. 190–192.

[spin-2] Weisbard, Eric; Marks, Craig (10. 10. 1995). Spin Alternative Record Guide (Ratings 1–10) (1st edi. изд.). New York: Vintage Books. стр. 202—205. ISBN 0-679-75574-8. OCLC 32508105.

[3] „Marvin Gaye”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 4. 6. 2019. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2019.

[FOOTNOTEBatchelor200541–43-4] Batchelor 2005, стр. 41–43.

[5] Catlin, Roger (2012-04-27). „Washington, D.C., sites with links to Marvin Gaye”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-01-07.

[6] Crockett, Stephen A., Jr. (July 24, 2002). "Song of the City: In the Name of Marvin Gaye, Neighbors Rescue a Park Near His Old Home". The Washington Post. p. C1.

[7] Milloy, Courtland (April 8, 1984). "The War for One Man's Soul: Marvin Gaye". The Washington Post. p. C1, C2.

[:0-8] а ^б Ritz, David (1991). Divided soul : the life of Marvin Gaye. Cambridge, MA. ISBN 0-306-80443-3. OCLC 23900864.

[9] Banks, James G. (2004). The unintended consequences : family and community, the victims of isolated poverty. Peter S. Banks. Lanham, MD: University Press of America. ISBN 0-7618-2856-7. OCLC 56115161.

[#1-10] а ^б Gaye, Frankie (2003). Marvin Gaye, my brother. Fred E. Basten. San Francisco: Backbeat Books. ISBN 0-87930-742-0. OCLC 51336534.

[:1-11] а ^б The guide to United States popular culture. Ray B. Browne, Pat Browne. Bowling Green, OH: Bowling Green State University Popular Press. 2001. ISBN 0-87972-821-3. OCLC 44573365.

[12] Ritz 1991, p. 13: "If it wasn't for Mother, who was always there to console me and praise me for my singing, I think I would have been one of those child suicide cases you read about in the papers.".

[13] Ritz 1991, p. 12: "From the time he was seven until he became a teenager, Marvin's life at home consisted of a series of brutal whippings.".

[:2-14] а ^б ^в Ritz 1991, стр. 333 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFRitz1991 (help)

[murderplace-15] Communications, Emmis (јануар 1998). Dial Them For Murder. Los Angeles Magazine. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2012.

[16] „Marvin Gaye Timeline”. The Rock and Roll Hall of Fame. 21. 1. 1987. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2010.

[17] Pencak, William A. (2009-10-15). Encyclopedia of the Veteran in America [2 volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-08759-2.

[18] venoms5. „Chrome & Hot Leather (1971) review”. Приступљено 2022-01-07.

[19] Ritz, David (2010-01-07). Divided Soul: The Life Of Marvin Gaye: The Life of Marvin Gaye (на језику: енглески). Omnibus Press. ISBN 978-0-85712-160-8.

[20] „Marvin Gaye – Live in Montreux 1980: Marvin Gaye: Movies & TV”. Amazon.com. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]