Мински гето
Мински гето је формиран у Минску убрзо после инвазије нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је један од највећих у источној Европи, а највећи на окупираној територији Совјетског Савеза. У њему је било смештено близу 100.000 Јевреја, од којих је већина страдала у холокаусту.
Као и у многим другим гетима, Јевреји су били приморани да раде за Немце у фабрикама.[1] Становници гета су живели у веома лошим условима, са недовољним залихама хране и лекова.[2]
У марту 1942. убијено је око 5.000 Јевреја, углавном деце, који су стрељани и живи закопани.[3] Данас се на том месту налази споменик Минском гету. До августа 1942. у гету је остало мање од 9.000 Јевреја, према немачким званичним документима.[2] Гето је ликвидиран 21. октобра 1943,[2] а преостали миншки Јевреји су убијени у логору смрти Собибор.[1] Неколико хиљада Јевреја је убијено и у логору Мали Тростанец.
Референце
уреди- ^ а б MINSK, Holocaust Encyclopedia
- ^ а б в Minsk Ghetto Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Rhodes, Richard (2002). Masters of Death: The SS-Einsatzgruppen and the Invention of the Holocaust. Random House. стр. 244. ISBN 0375409009.
Литература
уреди- Epstein, Barbara (2008). The Minsk Ghetto 1941-1943: Jewish resistance and Soviet internationalism. University of California Press. ISBN 978-0-520-24242-5.
- Smolar, Hersh (1989). The Minsk Ghetto: Soviet-Jewish partisans against the Nazis. Holocaust Library. ISBN 978-0-89604-068-7.
