Нарвал
Нарвал (лат. Monodon monoceros) је сисар из инфрареда китова и породице Monodontidae. Овај једнороги кит, због свог изгледа, често се назива и „морским једнорогом”. Само један мужјак од 500 нарвала има два рога.[2]
Нарвал | |
---|---|
Monodon monoceros | |
Monodon monoceros | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Подред: | |
Инфраред: | |
Парвред: | |
Натпородица: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | |
Врста: | M. monoceros
|
Биномно име | |
Monodon monoceros Linnaeus, 1758
| |
Распрострањеност нарвала |
Распрострањење
уредиВрста има станиште у Гренланду, Канади и Русији.[1]
Врста је повремено присутна, или је миграторна врста у Исланду, Немачкој, Норвешкој, Сједињеним Америчким Државама, Уједињеном Краљевству и Холандији.[1]
ФАО рибарска подручја (енгл. FAO marine fishing areas) на којима је ова врста присутна су у Арктичком мору, северозападном Атлантику и североисточном Атлантику.[1]
Исхрана
уредиНарвал (Monodon monoceros) спада у групу зубатих китова и храни се првенствено живим организмима нa морскoм дну. Исхрана нарвала варира зависно од годишњег доба и доступности хране у арктичким водама.[3]
Током лета, када се лед повлачи и омогућава лакши приступ разним областима, нарвали се хране у плитким водама. Основу њихове исхране чине главоношци, који укључују хоботнице и лигње. Такође, конзумирају велику количину различитих врста риба, попут бакалара и харинги.
Зими, када се море покрије ледом, нарвали се спуштају у дубље и тамније воде где је доступност хране ограничена. У овом периоду они се углавном хране живим организмима нa морскoм дну, као што су ракови, шкољке и морски црви.
Нарвали имају способност да порањају у велике дубине у потрази за храном, често достижући дубине од преко 1,500 метара испод површине мора. Њихове дуге, осетљиве брадавице на зубу помажу им у лоцирању плена у мрачним и хладним водама.
Иако је њихов зуб најупадљивији физички атрибут, нарвали га ретко користе за хваћање хране. Уместо тога, храну усисавају у уста користећи снажан усисни рефлекс.
Парење и размножавање нарвала
уредиСезона парења за нарвале наступа у пролеће, обично између априла и маја. Током овог периода, мужјаци постају изузетно гласни. Они изводе сложене акустичне тонове под водом који укључују различите звукове попут кликова, звиждука и дугих тонова. Овај вокал је кључан за привлачење женки и означавање територија међу мужјацима.[4]
Репродуктивна стратегија
уредиНарвали су полигамни, што значи да један мужјак може имати више парења током сезоне. Женке одабирају мужјаке на основу њиховог вокалног извођења и физичког стања, што је индикатор генетскoг квалитетa и способности преживљавања.
Трудноћа и рађање
уредиТрудноћа код нарвала траје око 14 месеци, што укључује период одложене имплантације, где се оплођено јаје не имплантира одмах у материцу. Овај механизам омогућава да се младунци роде у оптимално време, када је храна најдоступнија, у рано лето. Женке обично рађају једно младунче сваке 3 до 4 године, што доприноси њиховој спорој популациониј репродукцији.
Станиште
уредиСтаништа врсте су морски екосистеми. Врста је присутна на подручју острва Гренланд.[1]
Угроженост
уредиОва врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.[1]
Популациони тренд
уредиПопулациони тренд је за ову врсту непознат.[1]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е Lowry, L.; Laidre, K. & Reeves, R. (2017). „Monodon monoceros”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 10. 2020. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ „„Коју животињу зову „морски једнорог”””. www.zivotinje.rs.[мртва веза]
- ^ „How Do Narwhals Eat? Feeding Behaviors of Unicorn of The Sea”. Ocean Action Hub (на језику: енглески). 2024-02-06. Приступљено 2024-09-04.
- ^ „Narwhals ~ MarineBio Conservation Society” (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-07.
Литература
уреди- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)