Ото Валах
Ото Валах (нем. Otto Wallach; Кенигсберг, 27. март 1847 — Гетинген, 26. фебруар 1931) био је немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1910. за рад на пољу алицикличних једињења.[1][2][3]
| Ото Валах | |
|---|---|
 Фотографија Валаха | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ото Валах |
| Датум рођења | 27. март 1847. |
| Место рођења | Кенигсберг, Пруско краљевство |
| Датум смрти | 26. фебруар 1931. (83 год.) |
| Место смрти | Гетинген, Вајмарска република |
| Образовање | Универзитет у Гетингену |
| Научни рад | |
| Поље | органска хемија |
| Награде | Нобелова награда за хемију (1910) |
Биографија
уредиВалах је рођен у Кенигсбергу, као син пруског државног службеника. Његов отац, Герхард Валах, потицао је из јеврејске породице која је прешла на лутеранство. Његова мајка Отили (Тома)[4] је била етничка Немица протестантске вероисповести. Валахов отац је премештен у Шчећин, а касније у Потсдам. Ото Валах је ишао у школу, Гимназију, у Потсдаму, где је учио о књижевности и историји уметности, два предмета која су га занимала цео живот. У то време је такође започео приватне хемијске експерименте у кући својих родитеља.
Године 1867. почео је да студира хемију на Универзитету у Гетингену, где је у то време Фридрих Велер био шеф органске хемије. После једног семестра на Универзитету у Берлину са Августом Вилхелмом фон Хофманом, Валах је докторирао на Универзитету у Гетингену 1869. и радио је као професор на Универзитету у Бону (1870–89) и Универзитету у Гетингену. (1889–1915). Двојица његових докторских студената били су Адолф Сивертс и Волтер Хауорт.[5][6] Умро је 26. фебруара 1931. и сахрањен је у Гетингену. Године 1912. одликован је Дејвијевом медаљом.
Главни радови
уредиТоком свог рада са Фридрихом Кекулеом у Бону започео је систематску анализу терпена присутних у етеричним уљима . До овог времена само неколико је било изоловано у чистом облику, а структурне информације су биле ретке. Поређење тачака топљења и мерење смеса била је једна од метода за потврђивање идентичних супстанци. За ову методу су углавном течни терпени морали да се трансформишу у кристална једињења. Постепеном дериватизацијом, посебно додавањем двоструке везе присутне у неким од терпена, постигао је циљ добијања кристалних једињења. Истраживање реакција преуређивања цикличних незасићених терпена омогућило је добијање структуре непознатог терпена праћењем преуређивања у познату структуру терпена. Овим главним методама отворио је пут систематском истраживању терпена.
Био је одговоран за именовање терпена и пинена и за предузимање првог систематског проучавања пинена.
Радови
уреди- Tabellen zur chemischen Analyse. Вебер, Бон 1880. Дигитално издање Универзитетске и Државне библиотеке Дизелдорф .
- Terpene und Campher : Zusammenfassung eigener Untersuchungen auf dem Gebiet der alicyclischen Kohlenstoffverbindungen. 2. Ауфл. Лајпциг : вон Веит, 1914. Дигитално издање Универзитетске и Државне библиотеке Дизелдорф.
Референце
уреди- ^ Leopold Ruzicka (1932). „Third Pedler lecture. The life and work of Otto Wallach”. J. Chem. Soc.: 1582. doi:10.1039/JR9320001582.
- ^ Christmann, M (2010). „Otto Wallach: Founder of Terpene Chemistry and Nobel Laureate 1910”. Angewandte Chemie International Edition. 49 (50): 9580—9586. PMID 21110354. doi:10.1002/anie.201003155.
- ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1910”. Nobelprize.org.
- ^ Frank Northen Magill (1990). 1901–1937. Salem Press. ISBN 978-0-89356-562-6.
- ^ Otto Wallach (1869). Über vom Toluol abgeleitete neue isomere Verbindungen: Inaug. Diss. E. A. Huth.
- ^ „Chemistry Tree - Otto Wallach”. academictree.org. Приступљено 2019-03-23.
