Починок
Починок (рус. Починок) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Починковског рејона на југозападу Смоленске области.
| Починок Починок | |
|---|---|
 Алеја хероја Отаџбинског рата | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Смоленска област |
| Рејон | Починковски рејон |
| Основан | први помен 1868. |
| Статус града | 1926. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 8.675 |
| — густина | 1.239,29 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54° 24′ С; 32° 27′ И / 54.4° С; 32.45° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 205 m |
| Површина | 7 km2 |
  Починок Починок на карти Русије | |
 Починок Починок на карти Смоленске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 216450 |
| Позивни број | +7 48149 |
| Регистарска ознака | 67 |
| ОКАТО код | 66 233 501 |
| ОКТМО код | 66 633 101 001 |
Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 8.675 становника.
У Починоку је рођен један од највећих руских и совјетских сликар, архитеката, графичара, типографа и фотографа Ел Лисицки (рођен 23. новембра 1890). Лисицки је спадао у најважније личности руске авангарде са почетка 20. века и скупа са својим учитељем Казимиром Маљевичем је основао уметнички правац супрематизам који је сам Маљевич називао конструктивизам.
Географија
уредиГрад Починок се налази на око 49 км од административног центра области, града Смоленска и лежи на обалама реке Хмаре (притоке Сожа).
Историја
уреди
Починок се развио из железничке станице на линији Рига—Орел, основане 1868. године. Име насеља долази од руске речи починок која означава свако наменски новоизграђено насеље. Станица је за кратко време постала веома важна саобраћајна тачка на у то доба једној од најпрометнијих пруга тадашње Руске Империје.
Године 1926. Починок добија административни статус града.
Неколико километара јужно од града у селу Шаталово налази се војни аеродром који тренутно користи Руско ратно ваздухопловство као тренинг центар за обуку својих пилота. Током „Хладног рата“ на том аеродрому су се припремале и јединице Совјетског ратног ваздухопловства.
Становништво
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 8.776 становника, док је према проценама за 2014. град имао 8.67 становника.[1]
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 7.688 | 9.632 | 10.887 | 10.753[2] | 9.578[3] | 8.776[4] | 8.675 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
