Википедија

Свиларство

Свиларство је гајење свилене бубе која производи свилу. Иако постоји неколико комерцијалних врста свилених буба, Bombyx mori (гусеница домаће свилене бубе) је најраспрострањенија и интензивно проучавана свилена буба. Сматра се да је свила произвођена у Кини још у неолитском периоду. Свиларство је постала важна индустријска грана - кућна радиност, у земљама као што су Бразил, Кина, Француска, Индија, Италија, Јапан, Кореја и Русија. Данас су Кина и Индија два главна произвођача, са више од 60% светске годишње производње.

Свиларство
Дворске даме припремају новоисткану свилу за цара Хуицонга из Сонг династије
Светска баштина Унеска
Званично имеСвиларство
Референца[Sericulture and silk craftsmanship of China 197]
Упис2009. (4. седница)
Веб-сајтSericulture and silk craftsmanship of China

Свиларство и узгој свилене бубе уврштени су 2009. године на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човеченства.[1]

Историја

уреди

Према тексту Конфучија откриће производње свиле датира отприлике око 2700. године пре нове ере, иако археолошки записи указују на гајење свиле још у периоду Јангшао културе (5000–3000. п. н. е.).[2][3][4] Године 1977, комад керамике створен пре 5400–5500 година и осмишљен тако да личи на свилену бубу, откривен је у Нанкуну, Хебеи, Кина, пружајући најстарије познате доказе о свиларству.[5] Такође, пажљивом анализом археолошких свилених влакана која су пронађена на локацијама цивилизације Индуса, из 2450-2000. п. н. е, верује се да се свила користила у широком региону Јужне Азије.[6] [7] Од око прве половине 1. века, досеже до древног краљевства Котан,[8] низом интеракција дуж Пута свиле. Од 140. године, ова пракса је успостављена у Индији.[9] У 6. веку нове ере, кријумчарење јаја свилене бубе у Византијско царство довело је до успостављања свиларства на Медитерану, који је вековима држао монопол у Византијском царству (византијска свила). 1147. године, током Другог крсташког рата, Руђер II Сицилијански (1095–1154) напао је Коринт и Тебу, два важна седишта византијске производње свиле, заробио ткаче и њихову опрему и успоставио сопствену производњу свиле у Палерму и Калабрији,[10] коначно ширећи индустрију на западну Европу.

  • Кинески процес свиларства
  •  
    Жене стављају свилене бубе и лишће дуда на послужавнике
  •  
    Мушкарци припремају рамове гранчица где ће свилене бубе увијати чауре
  •  
    Мерење и сортирање чаура
  •  
    Потапање чаура и намотавање свиле
  •  
    Ткање свиле

Производња

уреди

Свилене бубе се хране листовима дуда, а након четвртог екдизиса пењу се на гранчицу постављену близу њих и умотавају своје свилене чауре (лутке). Свила је непрекидна нит која садржи протеин фиброин, излучен из две пљувачне жлезде у глави сваке бубе, и гуму која се зове серицин, која цементира влакна. Серицин се уклања стављањем чаура у врућу воду, која ослобађа свилене нити и припрема их за намотавање на калеме. То је познато као поступак дегумирања.[11] Урањање у врућу воду убија и свилену лутку.

Појединачна влакна се комбинују тако да формирају нит, који се под напоном повлачи кроз неколико вођица и намотава на калеме. Нити се могу увити да би се формирао конац. Након сушења сирова свила се пакује према квалитету.

Фазе производње

уреди

Фазе производње су следеће:

  1. Женка свилене бубе леже 300 до 500 јаја.
  2. Јаја свилене бубе се излежу и формирају ларве или гусенице, познате као свилене бубе.
  3. Ларве се хране листовима дуда.
  4. Након што су неколико пута нарасле и промениле оклоп, свилене бубе екструдирају свилена влакна и формирају мрежу да се држе.
  5. Окрећу се са једне стране на другу, у облику осмице, дистрибуирајући пљувачку која ће формирати свилу.
  6. Свила очвршћује када дође у додир са ваздухом.
  7. Свилена буба врти се до око миље влакана и потпуно се затвара у чауру за око два-три дана. Количина корисне квалитетне свиле у свакој чаури је мала. Као резултат, за производњу фунте (око пола кг) сирове свиле потребно је око 2.500 свилених буба.[12]
  8. Нетакнуте чауре се прокувају, чиме се убијају свилене лутке.
  9. Свила се добија четкањем неоштећених чаура како би се пронашао спољни крај нити.
  10. Свилене нити се намотавају на калеме. Једна чаура садржи приближно 1.000 јарди (914 метара) свилених нити. Свила је у овој фази позната као сирова свила. Једна нит садржи до 48 појединачних свилених филамента.

Махатма Ганди био је критичан према производњи свиле на основу Ахимса филозофије „да не наштети ниједној живој ствари“. Такође је промовисао "Ахимса свилу", направљену без кувања и дивљу свилу направљену од чаура дивљих и полудивљих свилених буба.[13] [14] Енглески музички састав The Human League је такође критиковао свиларство у свом раном синглу "Бити прокуван" ("Being Boiled"). Почетком 21. века организација ПЕТА (организација за етичко третирање животиња) је такође водила кампању против свиле.[15]

Свила је произвођена и у нашој земљи, нпр. 1936. је донесена уредба о заштити угроженог домаћег свиларства путем специјалне таксе на увоз вештачке свиле.[16]

  •  
    Трећа фаза свилене бубе
  •  
    Свилене бубе на модерним ротационим носачима
  •  
    Свилене чауре на носачима
  • Свилени павиљон са свиленим бубама

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Sericulture and silk craftsmanship of China”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 10. 2. 2021. 
  2. ^ Barber, E. J. W. (1992). Prehistoric textiles: the development of cloth in the Neolithic and Bronze Ages with special reference to the Aegean (reprint, illustrated изд.). Princeton University Press. стр. 31. ISBN 978-0-691-00224-8. Приступљено 6. 11. 2010. 
  3. ^ K. P. Arunkumar; Muralidhar Metta; J. Nagaraju (2006). „Molecular phylogeny of silkmoths reveals the origin of domesticated silkmoth, Bombyx mori from Chinese Bombyx mandarina and paternal inheritance of Antheraea proylei mitochondrial DNA” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 40 (2): 419—427. PMID 16644243. doi:10.1016/j.ympev.2006.02.023. 
  4. ^ Hideaki Maekawa; Naoko Takada; Kenichi Mikitani; Teru Ogura; Naoko Miyajima; Haruhiko Fujiwara; Masahiko Kobayashi; Osamu Ninaki (1988). „Nucleolus organizers in the wild silkworm Bombyx mandarina and the domesticated silkworm B. mori”. Chromosoma. 96 (4): 263—269. S2CID 12870165. doi:10.1007/BF00286912. 
  5. ^ „2015-10-29240509.html”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено 25. 08. 2020. „1977年在石家庄长安区南村镇南杨庄出土的5400-5500年前的陶质蚕蛹，是仿照家蚕蛹烧制的陶器，这是目前发现的人类饲养家蚕的最古老的文物证据。” 
  6. ^ Good, I. L., et al. "New Evidence for Early Silk in the Indus Civilization." Archaeometry, vol. 51, no. 3, June 2009, pp. 457–466. EBSCOhost, Good, I. L.; Kenoyer, J. M.; Meadow, R. H. (2009). „New Evidence for Early Silk in the Indus Civilization”. Archaeometry. 51 (3): 457—466. doi:10.1111/j.1475-4754.2008.00454.x. .
  7. ^ Vainker, Shelagh (2004). Chinese Silk: A Cultural History. Rutgers University Press. стр. 20. ISBN 0813534461. 
  8. ^ Hill, John E. 2003. "Annotated Translation of the Chapter on the Western Regions according to the Hou Hanshu." 2nd Draft Edition. Appendix A.
  9. ^ „History of Sericulture” (PDF). Governmentof Andhra Pradesh (India) – Department of Sericulture. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 7. 11. 2010. 
  10. ^ Muthesius, "Silk in the Medieval World", p. 331.
  11. ^ Bezzina, Neville. „Silk Production Process”. Sense of Nature Research. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. 
  12. ^ „Silk Making: How to Make Silk”. TexereSilk.com. Архивирано из оригинала 26. 05. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2014. 
  13. ^ Radhakrishnan, S., ур. (1968). Mahatma Gandhi: 100 years. New Delhi: Gandhi Peace Foundation. стр. 349. Приступљено 19. 4. 2013. 
  14. ^ Parekh, Dhimant (11. 9. 2008). „Ahimsa Silk: Silk Saree without killing a single silkworm”. The Better India. Vikara Services Pvt Ltd. Приступљено 19. 4. 2013. 
  15. ^ „Down and Silk: Birds and Insects Exploited for Fabric”. PETA. 19. 3. 2004. Приступљено 6. 1. 2007. 
  16. ^ "Политика", 19. окт. 1936

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свиларство&oldid=27677161”
  NODES
Idea 1
idea 1
iOS 1
mac 1
os 8
text 1