Сефкерин
Сефкерин је насеље у општини Опово, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2522 становника.
Сефкерин | |
|---|---|
 Православна црква у Сефкерину | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Опово |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.522 |
| — густина | 71/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 00′ 18″ С; 20° 29′ 00″ И / 45.00491° С; 20.48333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 77 m |
| Површина | 35,5 km2 |
  Сефкерин Сефкерин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26203 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Историја
уредиСефкерин — Први пут се помиње у Крушевском поменику. За време турске управе потпадао је под Панчевачку нахију, односно Панчевачки санџак. Од 1742. године био је или директно под Панчевом, или у саставу панчевачког процеса све до 1767/1768. године кад је коначно завојачен и придодат дванаестом немачко-банатском пуку у које је остао све до 1773, а и касније до 1872.
"Севкерин" је 1764. године православна парохија у Боканском протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски карактер а становници су Срби.[2] Касније, у XVIII веку Сефкерин је био у саставу панчевачког протопијата Темишварске епархије. Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Пароси, поп Петар Живановић (рукоп. 1797) и поп Михаил Поповић (из Каравлашке; 1762) су се разликовали по познавању језика. Поп Петар је био Србин који је знао српски и румунски језик, а поп Михаил иако би се рекло (судећи по имену и презимену) да је и он Србин, знао је само румунски језик.[3] Румуни у Сефкерину су се у другој половини 19. века црквено-школски делили са Србима.
Парох у Сефкерину Георгије Шупица је имао високо образовање и бавио се писањем и превођењем. Објавио је почетком 1854. године књигу о аустријском војсковођи грофу Радецком, фелдмаршалу. Сав приход од књиге аутор је наменио "Радецковом заводу инвалида" у Бечу.[4] Следеће 1855. године аутор Шупица је преко војне власти поклонио примерак књиге лично аустријском цару. Цар се захвалио на поклону и послао у Сефкерин златну медаљу звану "viribus unitis",[5] тешку 12 карата.
Демографија
уредиУ насељу Сефкерин живи 2104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 829 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 27 | 38 | ||
| 75—79 | 34 | 66 | ||
| 70—74 | 53 | 73 | ||
| 65—69 | 68 | 105 | ||
| 60—64 | 68 | 57 | ||
| 55—59 | 61 | 79 | ||
| 50—54 | 102 | 82 | ||
| 45—49 | 120 | 90 | ||
| 40—44 | 114 | 107 | ||
| 35—39 | 81 | 87 | ||
| 30—34 | 75 | 77 | ||
| 25—29 | 99 | 72 | ||
| 20—24 | 90 | 89 | ||
| 15—19 | 106 | 87 | ||
| 10—14 | 81 | 80 | ||
| 5—9 | 77 | 66 | ||
| 0—4 | 52 | 63 | ||
| Просек : | 38,8 | 41,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.099 | 302 | 700 | 66 | 26 | 5 |
| Женски | 1.109 | 161 | 700 | 217 | 22 | 9 |
| УКУПНО | 2.208 | 463 | 1.400 | 283 | 48 | 14 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 737 | 375 | 1 | 0 | 166 |
| Женски | 396 | 235 | 0 | 0 | 50 |
| УКУПНО | 1.133 | 610 | 1 | 0 | 216 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 55 | 28 | 7 | 20 |
| Женски | 1 | 2 | 41 | 6 | 8 |
| УКУПНО | 3 | 57 | 69 | 13 | 28 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 11 | 11 | 5 | 3 |
| Женски | 0 | 1 | 5 | 10 | 27 |
| УКУПНО | 0 | 12 | 16 | 15 | 30 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 20 | 0 | 0 | 33 | |
| Женски | 5 | 0 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 25 | 0 | 0 | 38 | |
Референце
уреди- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
