Википедија

Скије

Скије или смучке означавају пар краћих или дужих равних дасака које се различитим начинима причвршћују за ноге особе која их жели користити за клизање преко глатке површине, најчешће прекривене снегом. Скије се користе за сваки вид скијања на снегу или води, иако се исти израз користи и за било коју другу примену скија, које могу бити коришћене и на возилима, авионима и сл.

Три различите врсте слаломских скија

Етимологија и употреба

уреди

Реч скије потиче од старонордијске речи skíð што значи „расцепано дрво“,[1] „дрвени штап“ или „скија“.[2] У староскандинавском уобичајене фразе које описују скијање биле су fara á skíðum (путовати, брзо се кретати на скијама), renna (брзо се кретати) и skríða á skíðum (газити на скијама).[3] У савременом норвешком, реч ski је у великој мери задржала старонордијско значење у речима за расцепљено огревно дрво, дрвене грађевинске материјале (као што су барџбод) и ограда са округлим стубовима.[4][5][6]

Енглески и француски користе оригинални норвешки правопис ski, и мењају изговор. Пре 1920. године, Енглези су их често називали skee и snow-shoe.[7] На италијанском се изговара слично као на норвешком, али је правопис у складу са тим измењен: sci. Португалски и шпански прилагођавају реч својим језичким правилима: esqui и esquí. На немачком су у употреби записи Ski и Schi, оба се изговарају [ˈʃiː]. На холандском, реч је ski и изговор је првобитно био ski као на норвешком, али је отприлике од 1960-их промењен у [ˈskiː]. На велшком реч се пише sgi.[1] Многи језици праве глаголски облик од именице, као што је to ski на енглеском, skier на француском, esquiar на шпанском и португалском, sciare на италијанском, skiën на холандском, или Schi laufen или Schi fahren (као горе такође Ski laufen или Ski fahren) на немачком.[8][9] Норвешки и шведски не формирају глагол од именице.[6]

Фински има своје древне речи за скије и скијање: „скије” су suksi, а „скијање” је hiihtää. Реч suksi потиче из прото-уралског периода, са сродним речима као што су ерзјанско soks, мансијско tåut и нганасанско tuta.[10] Сами такође имају своје речи за „скије“ и „скијање“: на пример, луле самска реч за „скијење“ је sabek, а скије се зову sabega. Сами користе cuoigat за глагол „скијати”.[11][12]

Историја

уреди
 
Старе скије

Иако није јасно ко је изумео скије, најстарије дрвене скије пронађене су у Русији (од око 6300–5000 пре нове ере), Шведској (од око 5200 пре нове ере) и Норвешкој (око 3200 пре нове ере).[13]

Асиметричне скије

уреди
 
Асиметричне скије које је користила данско-норвешка војска у 18. веку, дуга скија за десну ногу, такође приказана у профилу (крајње лево).[14]

Ова врста скија је коришћена барем у северној Финској и Шведској до 1930-их.[11] На једној нози скијаш је носио дугу равну скију без лука за клизање, а на другој краћу скију за ударање. Доњи део кратке скије био је раван или прекривен животињском кожом да би се олакшала ова употреба, док је дугачка скија која је носила тежину скијаша третирана животињском машћу на сличан начин као модерна навоштавања скија. Рани записи о овој врсти скија су сачувани у делима Олауса Магнуса.[15] Он их асоцира на Сами народом и даје самиске називе савек и голос за равну кратку скију превучену кожом.

Фински називи за њих су lyly и kalhu за дугу и кратку скију.[16]

Једнострука дуга скија

уреди

Ловци на фоке у Ботнијском заливу развили су специјалну дугачку скију да се ушуњају на раздаљину за гађање до отвора за дисање фока, иако је скија генерално била корисна за кретање на збијеном леду и направљена је посебно дугачка, 3-4 метра, за заштиту од пукотина у леду. Ово се на шведском зове скредстанг.[17]

Модерне скије

уреди
 
Дрвене скије са кабловским (кандахар) везовима и бамбусовим штаповима
 
Модерне скије за трчање од синтетичких материјала, са штаповима и ципелама.

Око 1850. године, занатлије у Телемарку, Норвешка, измислиле су заобљене скије. Ова скија се савија у средини, испод везива, што равномерније распоређује тежину скијаша по дужини скије. Раније скије у стилу даске морале су бити довољно дебеле да се не нагну и не потону у снегу под теретом скијаша. Овај нови дизајн је омогућио да се направи тања лакша скија, која се лакше савија да апсорбује удар неравнина, и којом се маневрише и трчи брже и лакше.[18] Дизајн је такође укључивао бочни рез који је сужавао скију под ногама, док су врх и реп остали шири. Ово је омогућило да се скија лакше савија и окреће.[18]

Скије су традиционално биле ручно исклесане од једног комада тврдог дрвета као што су хикори, бреза или јасен. Ови типови дрвета су коришћени због своје густине и способности да се носе са факторима брзине и отпорности на ударце који су повезани са скијашким тркама. Пошто су се европске шуме смањивале, постало је тешко пронаћи квалитетно тврдо дрво, што је довело до проналаска ламинираних скија.[19] Почевши од 1891. године, скијаши у Норвешкој почели су да ламинирају два или више слојева дрвета како би направили лакше скије за трчање. Оне су еволуирале у вишеслојне скије високих перформанси средином 1930-их.[20]

Године 1950, Хауард Хед је представио Хед Стандард, направљен тако што је легуре алуминијума стављене у сендвич око језгра од шперплоче. Дизајн је укључивао челичне ивице (изумљене 1928. у Аустрији[18]), а спољне површине су биле направљене од фенол формалдехидне смоле која је могла да задржи восак. Ова изузетно успешна скија била је јединствена у то време, јер је била дизајнирана за рекреативно тржиште, а не за трке.[21] Године 1962: Карл Шранц је користио скију од фибергласа, Кнајслова бела звезда, да освоји две златне медаље на Светском првенству у алпском скијању.[21] До касних 60-их фиберглас је углавном заменио алуминијум.

Године 1974, Магне Мирмо је постао последњи светски шампион (Фалун, 15 km крос-кантри) користећи дрвене скије.[22][23]

Године 1975, патентирана је конструкција торзијске кутије за скијање.[24] На патент се позивају Кастле, Саломон, Ротефела и Мадшус. Године 1993, Елан је представио Елан SCX модел, скије са много ширим врхом и репом од струка. Када се наврну на своје ивице, савијају се у закривљени облик и изрезују се. Крос-кантри технике користе различите стилове окрета; ивица није толико важна, и скије имају мали бочни рез. Дуги низ година, алпске скије су биле обликоване слично као за скијашко трчање, једноставно краће и шире, али је Елан SCX увео радијални бочни дизајн који је драматично побољшао перформансе. Друге компаније су брзо следиле њихов пример, један аустријски дизајнер скијања је признао: „Испоставило се да је све што смо мислили да знамо четрдесет година било погрешно.“[18] Лајн Скис, прва скијашка компанија усмерена на слободно скијање[25] инспирисала је нову школску слободног скијања са својим дуплим врховима скија 1995. године.[26] Прва компанија која је успешно пласирала на тржиште и масовно производила такве скије са два врха (скијање уназад) била је Саломон група, са својим 1080 скијама 1998. године.[25][27]

Врсте скија

уреди

Најпознатије су скије за алпске скијашке дисциплине. Те се скије крећу у распонима дужина од 1 до 2 метра, у зависности од дисциплине, узраста скијаша, висини скијаша и сл. Ширине скије се крећу измеђи 7-10 центиметара, а уобичајено је да су врхови и репови нешто шири од струка скије. Скије су дебљине око 1-2 центиметра. Материјал израде је традиоционално био дрво, али се развојем технологије данас примењују различити чвршћи материјали као што су карбон, кевлар и разни други композитни материјали. Рубници скија са доње су ради бољег приањања за подлогу у завојима најчешће од тврдог метала, а сама подлога је прекривена материјалом на бази воска ради мањег трења са снежном површином. Са горње стране скије налазе се скијашки везови којима се причвршћује нога скијаша за скију. Скијаш користи посебну обућу која има с обе стране одговарајућу избочину на коју се вез учвршћује. На алпским скијама скијашево стопало је целом дужином чврсто приљубљено уз скију.

У нордијском скијању користе се скије које су битно уже и дуже од алпских скија. Разлика је и у скијашком везу, који у случају ових скија не причвршћује ногу скијаша целим стопалом чврсто за скију, већ је омогућено подизање пете док су прсти стално у додиру с скијом.

Скијаши који се баве скијашким скоковима користе врло дуге (редовно преко два и по метра) и нешто шире скије, а вез на њима такође омогућава подизање пете.

Приликом скијања на води користе се доста широке али кратке скије. Те скије скијаш најчешће користи бос, те је вез прилагођен босој нози и стога битно другачије дизајниран од везова за дисциплине на снегу.

Одржавање скија

уреди

Одржавање скија обухвата четири аспекта: прилагођавање везивања, третман воском, обликовање ивица и поправку базе.[28][29]

Подешавање везивања: Везе за скије са сигурносним отпуштањем[30] захтевају подешавање тако да одговарају тежини и висини скијаша. Годишње одржавање осигурава да ће подешавања и даље бити тачна. За изнајмљивање скија, такво прилагођавање је потребно за сваку промену корисника.[31]

Третман воском: Већина воска за скијање смањује трење клизања на снегу. „Восак за пријањање“ промовише пријањање на снегу за скије за трчање.[32] Восак се може наносити на три начина, топљењем, трљањем и као паста.[28]

  • Врући восак се наноси топлотом тако што се растопљени восак пегла на подлогу скија и омогућава му да продре у структуру пора, затим се струже и полира.[29]
  • Тврди восак се може утрљати и загладити, механички из шипке или канистера материјала. Ова техника је правило за грип воскове.[33]
  • Паста воска омогућава смањење трења уз брзо прилагођавање снежним условима на рачун издржљивости.[34]

Референце

уреди
  1. ^ а б Caprona, Yann de (2014). Norsk etymologisk ordbok. Oslo: Kagge forlag. ISBN 9788248910541. 
  2. ^ „Definition of SKI”. www.merriam-webster.com. 
  3. ^ Grønvik, Ottar (2000). O̧ndurdís og o̧ndurgoð: studier over den førkristne religion i Norden. Oslo: Det norske videnskaps-akademi. ISBN 8290888325. 
  4. ^ Aasen, Ivar (1950). Ordbog over det norske Folkesprog. Kristiania: Carl C. Werner. 
  5. ^ Karlsen, Edgar (1993). Lærebok i lafting. Oslo: Universitetsforlaget. ISBN 8200410064. 
  6. ^ а б Bleken, Brynjulv (1973). Riksmål og moderat bokmål: en sammenlignende oversikt. Oslo: Aschehoug. ISBN 8203053025. 
  7. ^ "Winter Sport with Skees on the Snow" (December 20, 1903) New-York Tribune pg 2
  8. ^ Bergemann, Karl W. Das Wörterbuch Deutsch-Englisch: 420.000 Stichwörter. 
  9. ^ „Duden | Skifahren | Rechtschreibung, Bedeutung, Definition, Herkunft”. www.duden.de. 
  10. ^ „[ETY] Eesti etümoloogiasõnaraamat”. www.eki.ee. Приступљено 2018-07-20. 
  11. ^ а б Allen, E. John B. (2011), Historical Dictionary of Skiing, Historical Dictionaries of Sports, Scarecrow Press, стр. 1—14, ISBN 978-0810879775 
  12. ^ Gotaas, Thor (2011). Norge: skisportens vugge. Oslo: Font forlag. ISBN 9788281690912. 
  13. ^ Bays, Ted (1980). Nine Thousand Years of Skis: Norwegian Wood to French Plastic.  US National Ski Hall of Fame Press OCLC 6648572
  14. ^ Bertram, Carl (1763). Vorstellung der sämtlichen Königl. Dänischen Armee. Copenhagen: C.W. Ahlefeld. стр. 124. 
  15. ^ Olaus Magnus, 1555:1,4
  16. ^ Facta 2001 part 15, page 385, finnish
  17. ^ "Västerbotten 1971 nr. 2" magazine in Swedish, includes copious pictures of the ski and the associated equipment. [1] Архивирано 2013-12-13 на сајту Wayback Machine
  18. ^ а б в г Masia, Seth. „Evolution of Ski Shape”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  19. ^ Skiing Heritage Journal. Seth Masia, Dec. 2003. Web. 8 February 2010.
  20. ^ Masia, Seth (децембар 2003). The Splitkein Patent. 
  21. ^ а б Fry, John (2006). The story of modern skiing. Hanover: University Press of New England. ISBN 978-1-58465-489-6. 
  22. ^ Saur, Lasse (1999): Norske ski – til glede og besvær. Research report, Høgskolen i Finnmark.
  23. ^ Kirkebøen, Stein Erik (15. 4. 2003). „Magne Myrmo siste VM-vinner på treski” (на језику: норвешки). Aftenposten. Приступљено 9. 11. 2019. 
  24. ^ Bjertaes, Gunnar. „Patent number: 4005875 Ski construction of the torsion box type”. US Patent Office. Приступљено 15. 11. 2012. 
  25. ^ а б „afpworldtour – the history of competitive freeskiing”. Архивирано из оригинала 2015-12-22. г. Приступљено 2015-04-09. 
  26. ^ „Skiing the wrong way since '95”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. 
  27. ^ „Salomon Freeski TV episode 3 – 1080”. Архивирано из оригинала 2021-12-11. г. — преко www.youtube.com. 
  28. ^ а б Ballin, Peter (2016). The ultimate ski maintenance guide: DIY ski waxing and tuning. Charlston, SC. ISBN 978-1-5151-4537-0. OCLC 959984468. 
  29. ^ а б Deines, Jim (октобар 1990). Guide to home ski tuning (на језику: енглески). Ski Magazine. стр. 229—38. 
  30. ^ Masia, Seth (септембар 2002). „Rlease! History of Safety Buildings”. Skiing History. Приступљено 2021-02-26. 
  31. ^ Uhl, Tadeusz (2019-06-13). Advances in Mechanism and Machine Science: Proceedings of the 15th IFToMM World Congress on Mechanism and Machine Science (на језику: енглески). Springer. стр. 579—83. ISBN 978-3-030-20131-9. 
  32. ^ Masia, Seth. „Grip and Glide: A Short History of Ski Wax”. Приступљено 11. 10. 2014. 
  33. ^ McKenney, Kim (22. 8. 2014). „All About Classic Skis”. Cross Country Ski Technique. Архивирано из оригинала 2016-01-28. г. Приступљено 2016-01-22. 
  34. ^ „In Gear”, Ski (на језику: енглески), св. 17 бр. 8, стр. 94, септембар 1995 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Скије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скије&oldid=28820941”
  NODES
Association 3
INTERN 3