Стевањдан
Стевањдан (Стјепањдан) је прва крсна слава након Божића. Овај дан се, за оне који не празнују славу, слави и као трећи дан Божића. Свети Стефан је први од седморице ђакона које су свети апостоли рукоположили, па се због тога он и назива архиђакон Стефан — први међу ђаконима.[1] Као проповедник у Јерусалиму изведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, који је касније познат као апостол Павле.[1]
Република Српска обиљежава Стевањдан као своју славу од 9. јануара 1992. када је у Сарајеву,[2] у хотелу "Холидеј Ин", проглашена Српска Република БиХ. У Сарајеву је, 24. октобра 1991. године, одржана и прва скупштина српског народа Босне и Херцеговине, која је касније прерасла у данашњу Народну скупштину Републике Српске.[2]
Народни обичај
уредиКод Срба постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. Најраширенији обичај је да се на Стевањдан износи божићна слама из куће, која се, због веровања у њену плодотворну моћ, прво пажљиво пометена и скупљена, оставља у шталу, привредне објекте, воћњак или међу пчеле, ради подстицања рода или напретка.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „СВЕТИ СТЕФАН – СТЕВАЊДАН Једна од већих слава код Срба”. Ужице медиа. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б „ПРОГЛАШЕНА РЕПУБЛИКА СРПСКОГ НАРОДА, Књига "Република Српска", аутор Драган Ђокановић”. dragandjokanovic.com. Архивирано из оригинала 28. 09. 2013. г. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ „Срећна прва слава у овој години: Урадите ово на Стевањдан”. Мондо. Приступљено 4. 2. 2020.
Литература
уреди- Српски обичајни календар; Миле Недељковић
- Српска православна црква: Свети Стефан Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2012)
