Abidarma
Abhidharma (sansk. अभिध) ili abhidhamma (pali) je budistički pojam koji znači viša dharma, dalja nauka ili vrhovni zakon ('metafizika' ili 'peri phainomena').[1] Abhidharma se obično odnosi na komentare Budinih kazivanja, odnosno sutri.[2]
Bez obzira kako preveli ovaj izraz, radi se o nadgradnji najranije buddhističke misli i u smislu metafizike, ali više u smislu odredene fenomenologije. Na Zapadu se abhidhamma najčešće naziva buddhističkom psihologijom, ali ona nije samo to, već tumači i razrađuje strukturu obeju strana odnosa subjekt-objekt, i funkcionisanja stvarnosti i psihičkih pojava.[1]
Abhidhamma Pitaka je treći deo budističkog pali kanona, pa se u tom smislu odnosi i na tekstualnu tradiciju. Abhidhamma Pitaka je zbirka tekstova kojima se sistematiše Budino učenje. To je kasnija zbirka analitičkih rasprava zasnovanih na spiskovima kategorija izvedenih iz učenja izloženog u govorima. Dodata je kanonu nekolika vekova posle Budine smrti. Abhidhama tumači i razrađuje strukturu odnosa subjekt-objekt, kako funkcionisanja stvarnosti tako i psihičkih pojava. Tri od sedam knjiga abhidhamma su psihološke prirode.[3]
Porast broja kontradiktornih abhidharmi (komentara sutri), doveo je nastanka brojnih škola u ranom budizmu.[2]
Literatura
уреди- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
Izvori
уреди- ^ а б Iveković 1977, стр. 131–152.
- ^ а б Елијаде 1996, стр. 40–59.
- ^ „Речник пали и будистичких термина”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2011. г. Приступљено 07. 01. 2011.