Agronomija
Agronomija (od grčke reči ἀγρός — polje i νόμος — zakon) je nauka i tehnologija o obradi zemlje radi proizvodnje ljudske i stočne hrane, goriva, kao i niza drugih proizvoda.[1] Agronomija obuhvata aktivnosti u oblastima biljne genetike, biljne fiziologije, meteorologije, i nauke o zemljištu. Agronomija je primena kombinacije nauka, među kojima su biologija, hemija, ekonomija, ekologija, nauke o Zemlji, i genetika. Agronomija se pored proizvodnje hrane bavi razvojem zdravije hrane, i upravljanjem utjecaja poljoprivrede na okolinu.[2]
Agronomija se može podeliti na više specijalizovanih oblasti: rotacija useva[3], irigacija i drenaža, oplemenjivanje bilja[4], fiziologija biljaka[5], plodnost i klasifikacija zemljišta, kontrola korova, kontrola insekata i štetočina[6].
Oplemenjivanje biljaka
уреди Ova oblast agronomije uključuje selektivno oplemenjivanje biljaka za proizvodnju najboljih useva za različite uslove.[7] Oplemenjivanje biljaka je povećalo prinose useva i poboljšalo hranljivu vrednost brojnih useva, uključujući kukuruz, soju i pšenicu.[8] To je takođe rezultiralo razvojem novih vrsta biljaka. Na primer, hibridno zrno po imenu tritikal proizvedeno je ukrštanjem raži i pšenice. Tritikal sadrži više upotrebljivih proteina nego raž ili pšenica. Agronomija je takođe bila ključna za istraživanje proizvodnje voća i povrća.[9] Pored toga, za razvoj travnjaka, korišćenje oplemenjivanja biljaka rezultiralo je smanjenjem potrebe za unosom đubriva i vode (zahtevima), kao i vrstama travnjaka koji pokazuju povećanu otpornost na bolesti.
Biotehnologija
уреди
Agronomi koriste biotehnologiju da produže i ubrzaju razvoj željenih karakteristika.[10] Biotehnologija je često laboratorijska aktivnost koja zahteva terensko testiranje novih sorti useva koje se razvijaju.[11][12]
Pored povećanja prinosa useva, agronomska biotehnologija se sve više primenjuje za nove namene osim u ishrani.[13][14] Na primer, seme uljarica se trenutno koristi uglavnom za margarin i druga ulja za hranu, ali se može modifikovati da proizvodi masne kiseline za deterdžente, zamenska goriva i petrohemikalije.
Nauka o zemljištu
уредиAgronomi proučavaju održive načine da se zemljište učini produktivnijim i profitabilnijim.[15] Oni klasifikuju zemljišta i analiziraju ga kako bi utvrdili da li sadrži hranljive materije važne za rast biljaka. Uobičajeni analizirani makronutrijenti uključuju jedinjenja azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i sumpora. Zemljište se takođe procenjuje na nekoliko mikronutrijenata, kao što su cink i bor. Procenat organske materije, pH zemljišta i kapacitet zadržavanja hranljivih materija (kapacitet izmene katjona) testiraju se u regionalnoj laboratoriji. Agronomi tumače ove laboratorijske izveštaje i daju preporuke za modifikaciju hranljivih materija u zemljištu za optimalan rast biljaka.[16]
Očuvanje zemljišta
уредиPored toga, agronomi razvijaju metode za očuvanje zemljišta i smanjenje efekata erozije] vetrom i vodom. Na primer, tehnika poznata kao konturno oranje može se koristiti za sprečavanje erozije zemljišta i očuvanje padavina. Istraživači agronomije takođe traže načine da efikasnije iskoriste zemljište za rešavanje drugih problema. Takvi problemi uključuju odlaganje ljudskog i životinjskog đubriva, zagađenje vode i nakupljanje pesticida u zemljištu, kao i očuvanje zemljišta za buduće generacije, kao što je spaljivanje patoka nakon proizvodnje useva. Tehnike gazdovanja pašnjacima uključuju poljoprivredu bez oranja, sadnju trave koja vezuje zemljište duž kontura na strmim padinama i korišćenje konturnih drenaža dubine do 1 metar.[17]
Agroekologija
уредиAgroekologija je upravljanje poljoprivrednim sistemima sa naglaskom na ekološku primenu.[18] Ova tema je blisko povezana sa radom na održivoj poljoprivredi, organskoj poljoprivredi i alternativnim sistemima ishrane i razvojem alternativnih sistema useva.
Teoretsko modelovanje
уредиTeorijska ekologija proizvodnje je kvantitativno proučavanje rasta useva.[19] Biljka se tretira kao neka vrsta biološke fabrike, koja prerađuje svetlost, ugljen-dioksid, vodu i hranljive materije u proizvode koji se mogu žeti. Glavni parametri koji se razmatraju su temperatura, sunčeva svetlost, stajaća biomasa useva, distribucija biljne proizvodnje i snabdevanje hranljivim materijama i vodom.
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 14. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ What is agronomy Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2017)
- ^ Powell, J.M., William, T.O. (1993). „An overview of mixed farming systems in sub-Saharan Africa”. Livestock and Sustainable Nutrient Cycling in Mixed Farming Systems of Sub-Saharan Africa: Proceedings of an International Conference, International Livestock Centre for Africa (ILCA). 2: 21—36.
- ^ Breeding Field Crops. 1995. Sleper and Poehlman. Page 3
- ^ Salisbury, Frank B. & Cleon W. Ross. Plant physiology (4th изд.). Belmont, California: Wadsworth Publishing. 1992. ISBN 978-0-534-15162-1.
- ^ Pesticides | US EPA
- ^ Hartung, Frank; Schiemann, Joachim (2014). „Precise plant breeding using new genome editing techniques: opportunities, safety and regulation in the EU”. The Plant Journal. 78 (5): 742—752. PMID 24330272. doi:10.1111/tpj.12413
.
- ^ Willy H. Verheye, ур. (2010). „Plant Breeding and Genetics”. Soils, Plant Growth and Crop Production Volume I. Eolss Publishers. стр. 185. ISBN 978-1-84826-367-3.
- ^ Hayes, Patrick M.; Castro, Ariel; Marquez-Cedillo, Luis; Corey, Ann; Henson, Cynthia; Jones, Berne L.; Kling, Jennifer; Mather, Diane; Matus, Ivan; Rossi, Carlos; Sato, Kazuhiro (2003). „Genetic diversity for quantitatively inherited agronomic and malting quality traits”. Ур.: Roland von Bothmer; Theo van Hintum; Helmut Knüpffer; Kazuhiro Sato. Diversity in Barley (Hordeum vulgare). Amsterdam Boston: Elsevier. стр. 201–226. ISBN 978-0-444-50585-9. ISSN 0168-7972. OCLC 162130976. doi:10.1016/S0168-7972(03)80012-9.
- ^ Georgetown International Environmental Law Review
- ^ „Biotechnology”. IUPAC Goldbook. 2014. doi:10.1351/goldbook.B00666.
- ^ Ereky, Karl. (8. 6. 1919). Biotechnologie der Fleisch-, Fett-, und Milcherzeugung im landwirtschaftlichen Grossbetriebe: für naturwissenschaftlich gebildete Landwirte verfasst. P. Parey — преко Hathi Trust.
- ^ Biotechnology Архивирано 2012-11-07 на сајту Wayback Machine. Portal.acs.org. Retrieved on March 20, 2013.
- ^ „BIOTECHNOLOGY-PRINCIPLES & PROCESSES” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2014.
- ^ Doran, J., and T. Sims. Renewed vision for Earth Scientists “Sustaining Earth and its People - Translating Science into Practice. Geotimes, July: 5, 2002.
- ^ Hoeft, Robert G. (2000). Modern Corn and Soybean Production. MCSP Publications. стр. 107 to 171. ASIN B0006RLD8U.
- ^ Arya, R. L.; Arya, S.; Arya, Renu; Kumar, J. (2015-01-01). Fundamentals of Agriculture (ICAR-NET, JRF, SRF, CSIR-NET, UPSC & IFS) (на језику: енглески). Scientific Publishers. ISBN 978-93-86102-36-2.
- ^ „Iowa State University: Undergraduate Program - Agroecology”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2008. г.
- ^ Amthor, Jeffrey S. (2010). „From sunlight to phytomass: on the potential efficiency of converting solar radiation to phyto-energy”. New Phytologist. 188 (4): 939—959. PMID 20977480. doi:10.1111/j.1469-8137.2010.03505.x.
Literatura
уреди- Wendy B. Murphy, Watts (1984). The Future World of Agriculture. Grolier. ISBN 978-0-7172-8142-8.
- Storia delle scienze agrarie by Antonio Saltini, 4 vols, Bologna 1984-89. ISBN 978-88-206-2412-5. ISBN 978-88-206-2413-2. ISBN 978-88-206-2414-9.. ISBN 88-206-2414-X.
- J. Benton Jones Jr (2002). Agronomic Handbook: Management of Crops, Soils and Their Fertility (1. изд.). CRC Press. ISBN 978-0-8493-0897-0.
- McCouch, S. (2004). „Diversifying Selection in Plant Breeding”. PLOS Biol. 2 (10): e347. PMC 521731 . PMID 15486582. doi:10.1371/journal.pbio.0020347.
- Briggs, F.N. and Knowles, P.F. 1967. Introduction to Plant Breeding. Reinhold Publishing Corporation, New York.
- Curry, Helen Anne (2016). Evolution Made to Order: Plant Breeding and Technological Innovation in Twentieth-Century America. U of Chicago Press.. x, 285 pp.
- Gepts, P. (2002). „A Comparison between Crop Domestication, Classical Plant Breeding, and Genetic Engineering”. Crop Science. 42 (6): 1780—1790. doi:10.2135/cropsci2002.1780.
- The Origins of Agriculture and Crop Domestication – The Harlan Symposium
- Schlegel, Rolf (2009). Encyclopedic Dictionary of Plant Breeding. ISBN 9781439802427. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013) 2nd ed. ISBN 9781439802427, CRC Press, Boca Raton, FL, USA, pp. 584
- Schlegel, Rolf (2007). Concise Encyclopedia of Crop Improvement: Institutions, Persons, Theories, Methods, and Histories. ISBN 9781560221463. ISBN 9781560221463, CRC Press, Boca Raton, FL, USA, pp. 423
- Schlegel, Rolf (2014) Dictionary of Plant Breeding, 2nd ed., ISBN 978-1439802427, CRC Press, Boca Raton, Taylor & Francis Group, Inc., New York, USA, pp. 584
- Schouten, Henk J.; Krens, Frans A.; Jacobsen, Evert (2006). „Do cisgenic plants warrant less stringent oversight?”. Nature Biotechnology. 24 (7): 753. PMID 16841052. S2CID 8087798. doi:10.1038/nbt0706-753 .
- Schouten, Henk J.; Krens, Frans A.; Jacobsen, Evert (2006). „Cisgenic plants are similar to traditionally bred plants”. EMBO Reports. 7 (8): 750—753. PMC 1525145 . PMID 16880817. doi:10.1038/sj.embor.7400769.
- Sun. „From indica and japonica splitting in common wild rice DNA to the origin and evolution of Asian cultivated rice”. Agricultural Archaeology. 1998: 21—29. Архивирано из оригинала 23. 02. 2005. г. Приступљено 28. 12. 2022.
- Thro, A.M.; Spillane, C. (1999) Biotechnology assisted participatory plant breeding: Complement or contradiction? CGIAR Program on Participatory Research and Gender Analysis, Working Document No.4, CIAT: Cali. 150pp.
- Deppe, Carol (2000). Breed Your Own Vegetable Varieties. Chelsea Green Publishing.
- Vaschetto, Luis M., ур. (2020). Cereal Genomics. Methods in Molecular Biology (на језику: енглески). 2072. ISBN 978-1-4939-9864-7. ISSN 1064-3745. S2CID 82398463. doi:10.1007/978-1-4939-9865-4.
- Baveye, P.; Jacobson, A.R.; Allaire, S.E.; Tandarich, J.P.; Bryant, R.B. (2006). „Whither Goes Soil Science in the United States and Canada?”. Soil Science. 171 (7): 501—518. S2CID 97046751. doi:10.1097/01.ss.0000228032.26905.a9.
- FAO-AGL, 2006, Soil Biodiversity Portal: Conservation and Management of Soil Biodiversity and its role in Sustainable Agriculture Url last accessed 2006-04-16
- Kellog, C.E., 1961, „A challenge to American soil scientists: On the occasion of the 25th anniversary of the Soil Science Society of America.”. Soil Science Society of America Proceedings. 25 (6): 419—423. 1961., .
- Professional Profiles - Agricultural and Food Scientists (Soil Scientists) Url last accessed 2006-04-16
- USDA-NRCS Careers in Soil Science Url last accessed 2006-04-16
- Professional Profiles - Agricultural and Food Scientists (Soil Scientists) Url last accessed 2006-04-16
Spoljašnje veze
уреди
- Evropsko agronomsko društvo
- Američko agronomsko društvo
- Plant Breeding and Genomics eXtension Community of Practice – education and training materials for plant breeders and allied professionals
- Plant Breeding Updates
- Hybridization of Crop Plants – large practical reference on plant hybridization
- Infography about the History of Plant Breeding Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2010)
- Glossary of plant breeding terminology by the Open Plant Breeding Foundation Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2010)
- National Association of Plant Breeders (NAPB)
- The Global Partnership Initiative for Plant Breeding Capacity Building – GIPB
- FAO/IAEA Programme Mutant Variety Database
- FDA Statement of Policy – Foods Derived from New Plant Varieties
- A Breed Apart: The Plant Breeder's Guide to Preventing Patents through Defensive Publication by Cydnee V. Bence & Emily J. Speigel, 2019