Džon Pildžer
Džon Ričard Pildžer (/ˈpɪldʒər/; Sidnej, 9. oktobar 1939 — London, 30. decembar 2023)[1][2] bio je australijski novinar i BAFTA nagrađivani producent dokumentarnih filmova.[3] On uglavnom deluje iz svog sedišta u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1962. godine.[4][5][6]
| Džon Pildžer | |
|---|---|
 Džon Pildžer 2011. godine | |
| Puno ime | Džon Ričard Pildžer |
| Datum rođenja | 9. oktobar 1939. |
| Mesto rođenja | Sidnej Australija |
| Datum smrti | 30. decembar 2023. (84 god.) |
| Mesto smrti | London Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Prebivalište | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Državljanstvo | australijsko |
| Zanimanje | novinar, pisac, snimatelj dokumentarnih filmova |
| Veb-sajt | johnpilger |
Pildžer je žestok kritičar američke, australijske i britanske spoljne politike, za koje smatra da su vođene imperijalističkim pretenzijama. Pildžer je takođe kritikovao postupanje svoje domovine prema autohtonim Australijancima. On je prvobitno privukao međunarodnu pažnju svojim izveštajem o Kambodžanskom genocidu.[7]
Njegova karijera kao producent dokumentarnog filma započela je Tihom pobunom (1970), snimljenom tokom jedne od poseta Vijetnamu, i od tada se nastavio sa preko pedeset dokumentarnih filmova. Ostala dela u ovom obliku uključuju Godinu nula (1979), o posledicama režima Pol Pota u Kambodži, i Smrt Nacije: Timorska zavera (1993). Pildžerovi mnogi dokumentarni filmovi o autohtonim Australijancima uključuju Tajnu zemlju (1985) i Utopiju (2013). U britanskim štampanim medijima, Pildžer je radio u Dejli Miroru od 1963. do 1986,[8] i redovno je pisao rubriku za časopis Nju Stejtsman od 1991. do 2014.
Pildžer je osvojio britansku Nagradu novinara godine u 1967. i 1979.[9] Njegovi dokumentarni filmovi osvojili su nagrade u Britaniji i širom sveta,[8][10] uključujući višestruke nagrade BAFTA.[11] Prakse vodećih medija su redovna tema u Pildžerovog pisanja.
Mladost
уредиPildžer je rođen i odrastao u Bondiju, predgrađu Sidneja.[8] Njegovi roditelji su Klod i Elzi Pildžer. Grajam (1932–2017), njegov brat, bio je aktivista za prava invalida koji je kasnije savetovao vladu Gofa Vitlama.[12] Preci njihovog oca bili su nemačkog prekla,[13] a sa majčine strane irskog, engleskog i nemačkog; dva njegove prababe po majčinoj strani su bile irski osuđenici transportovani u Australiju.[14][15][16] Njegova majka je bila učiteljica francuskog jezika.[14] Oba brata su pohađala srednju školu Sidnej bojs,[8][12] gde je Džon Pildžer počeo saradnju sa studentskim novinama, Glasnik. Kasnije se pridružio četvorogodišnjoj šemi novinarske prakse pri Australijskoj konsolidovanoj štampi.[8]
Novinska i televizijska karijera
уредиNovine
уредиPočevši svoju karijeru 1958. godine kao kurir u redakciji novina Sidnej San, Pildžer je kasnije prešao u gradske novine Dejli Telegraf, gde je bio reporter, sportski pisac i podreditelj.[8][17] Takođe se radio honorarno i za sidnejski Sandej Telegraf, dnevne novine. Nakon preseljenja u Evropu, on je godinu dana je bio honorarni dopisnik u Italiji.[18]
Nastanivši se u Londonu 1962. godine, radeći kao pomoćni urednik, Pildžer se pridružio britanskom Junajted Presu, a zatim i Rojtersu u njegovom uredu za Bliski istok.[18] Godine 1963. regrutovao ga je engleski Dejli Miror, ponovo kao pomoćnog urednika.[18] Kasnije je napredovao da postane reporter, pisac igranih filmova i glavni strani dopisnik. Dok je živeo i radio u Sjedinjenim Državama za Dejli Miror, 5. juna 1968. bio je svedok ubistva Roberta F. Kenedija u Los Anđelesu tokom njegove predsedničke kampanje.[19] Bio je ratni dopisnik u Vijetnamu, Kambodži, Bangladešu i Biafri. Skoro osamnaest meseci nakon što je Robert Maksvel kupio Mirror (12. jula 1984.), Pildžera je otpustio Ričard Stot, urednik novina, 31. decembra 1985. godine.[20]
Pildžer je bio osnivač tabloida News on Sunday 1984. godine, a 1986. je angažovan kao glavni i odgovorni urednik.[21] Tokom perioda angažovanja osoblja, Pildžer je bio odsutan nekoliko meseci snimajući Tajnu zemlju u Australiji. Pre toga, dao je uredniku Kitu Satonu spisak ljudi za koje je mislio da bi mogli biti angažovani za novine, ali je po povratku u Britaniju otkrio da niko od njih nije bio zaposlen.[22]
Pildžer je podneo ostavku pre prvog izdanja i došao je u sukob sa osobljem. On se nije složio sa odlukom osnivača da se list bazira u Mančesteru, a zatim se sukobio sa upravnim komitetima; list je bio zamišljen da bude radnička zadruga.[23][24] Satonovo imenovanje za urednika bio je Pildžerov predlog, ali se posvađao sa Satonom zbog njegovog plana da proizvede levičarski list Sun.[23] Njih dvojica su na kraju proizveli sopstvene predloge, ali osnivači i različiti komiteti podržali su Satona.[23] Pildžer, imenovan sa „opštom uređivačkom kontrolom“,[21] dao je ostavku u tom trenutku.[25] Prvo izdanje izašlo je 27. aprila 1987, a The News on Sunday su ubrzo zatvorene.
Bibliografija
уредиKnjige
|
|
Drame
- The Last Day (1983)
Dokumentarni filmovi
уреди
|
|
Reference
уреди- ^ Anthony Hayward, Breaking the Silence: The Television Reporting of John Pilger, London, Network, 2008, p. 3 (no ISBN, book contained within Heroes DVD, Region 2 boxset)
- ^ Trisha Sertori "John Pilger: The Messenger", Архивирано 2012-10-25 на сајту Wayback Machine The Jakarta Post, 11 October 2012
- ^ Buckmaster, Luke (12. 11. 2013). „John Pilger’s Utopia: an Australian film for British eyes first”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2018.
- ^ [1]Andrei Markovits and Jeff Weintraub, "Obama and the Progressives: A Curious Paradox", The Huffington Post, 28 May 2008
- ^ "Aboriginal squalor among Australia's 'dirtiest secrets' says expat", by Candace Sutton, The Australian, 1 March 2013
- ^ „BFI Screenonline: Pilger, John (1939–) Biography”. Screenonline.org.uk.
- ^ Maslin, Janet. „Film: Two Perceptions of the Khmer Rouge”. The New York Times. Приступљено 18. 5. 2018.
- ^ а б в г д ђ Biography page, John Pilger's official website
- ^ „Press Awards Winners 1970-1979, Society of Editors”. Web.archive.org. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 08. 12. 2019.
- ^ "Introduction to John Pilger", Robert Fisk website Архивирано 2008-08-20 на сајту Wayback Machine
- ^ „John Pilger”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2018.
- ^ а б Pilger, John (17. 2. 2017). „Graham Pilger, champion for the rights of the disabled”. Sydney Morning Herald. Приступљено 21. 2. 2017.
- ^ John Pilger A Secret Country, p. xiv
- ^ а б "Interview with John Pilger", Desert Island Discs, BBC Radio 4, 18 February 1990
- ^ John Pilger Heroes, p. 10
- ^ "John Pilger on a hidden history of women who rose up", 6 July 2018
- ^ Pilger, John (8. 5. 2013). „Hold the front page! We need free media not an Order of Mates”. New Statesman. Приступљено 22. 4. 2017.
- ^ а б в Hayward 2008, стр. 4
- ^ John Pilger & Michael Albert "The View From The Ground", Архивирано 19 фебруар 2013 на сајту Wayback Machine Znet, 16 February 2013
- ^ Roy Greenslade Press Gang: How Newspapers Make Profits From Propaganda, London & Basingstoke: Macmillan, 2003 [2004 (pbk)], p. 401
- ^ а б John Pilger Heroes, London: Vintage, 2001 edition, pp. 572–73
- ^ Lefties: 3: A Lot of Balls, BBC Four, 11 October 2007
- ^ а б в Roy Greenslade Press Gang: How Newspapers Make Profits From Propaganda, London: Pan, 2003 [2004], pp. 494–95
- ^ "Gone and (largely) forgotten", British Journalism Review, 17:2, 2006, pp. 50–52
- ^ Maurice Smith "A Newspaper In Pursuit Of Lost Ideals", Glasgow Herald, 13 February 1987, p. 13
