Ergolin

Ergolin
IUPAC ime
	(6aR)- 4,6,6a,7,8,9,10,10a- oktahidroindolo [4,3-fg] hinolin
Identifikatori
CAS broj	478-88-6
ATC kod	none
PubChem	CID 6857537
ChemSpider	5256873
ChEBI	CHEBI:38484
Hemijski podaci
Formula	C14H16N2
Molarna masa	212,29 g/mol
	SMILES c2c4c1c(cccc1n2)[C@@H]3[C@H](NCCC3)C4; ;
	InChI InChI=1S/C14H16N2/c1-3-11-10-4-2-6-15-13(10)7-9-8-16-12(5-1)14(9)11/h1,3,5,8,10,13,15-16H,2,4,6-7H2/t10-,13-/m1/s1 ; Key:RHGUXDUPXYFCTE-ZWNOBZJWSA-N ;

Ergolin je hemijsko jedinjenje čija strukturna osnova je prisutna u raznovrsnom nizu alkaloida, među kojima su psihodelični lekovi (npr. lizerginska kiselina i LSD).^[1] Derivati ergolina nalaze kliničku primenu kao vazokonstriktori (agonisti 5-HT₁ receptora—ergotamin^[2]) i u lečenju migrene (zajedno sa kofeinom) i Parkinsonove bolesti. Neki ergolinski alkaloidi su nađeni u ergot gljivama i smatra se da su jedan od uzroka ergotizma<ref>{{cite journal |last=Piquemal |first=R et al |title=Successful treatment of ergotism with Iloprost--a case report.|journal=Angiology |volume=49 |issue=6 |pages=493-497 |year=1998 |konvulzivne]] i gangrenozne simptome.

Reference

^ Schardl CL, Panaccione DG, Tudzynski P (2006). „Ergot alkaloids – biology and molecular biology”. The Alkaloids: Chemistry and Biology. The Alkaloids: Chemistry and Biology. 63: 45—86. ISBN 9780124695634. PMID 17133714. doi:10.1016/S1099-4831(06)63002-2.
^ Sanders SW, Haering N, Mosberg H, Jaeger H. Pharmacokinetics of ergotamine in healthy volunteers following oral and rectal dosing. Eur J Clin Pharmacol 1983; 30: 331–4.

Vidi još

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Schardl2006-1] Schardl CL, Panaccione DG, Tudzynski P (2006). „Ergot alkaloids – biology and molecular biology”. The Alkaloids: Chemistry and Biology. The Alkaloids: Chemistry and Biology. 63: 45—86. ISBN 9780124695634. PMID 17133714. doi:10.1016/S1099-4831(06)63002-2.

[kinetics1-2] Sanders SW, Haering N, Mosberg H, Jaeger H. Pharmacokinetics of ergotamine in healthy volunteers following oral and rectal dosing. Eur J Clin Pharmacol 1983; 30: 331–4.

[1]

[2]