Fermentacija mlečne kiseline

Fermentacija mlečne kiseline je metabolički proces kojim se glukoza i drugi heksozni šećeri (kao i disaharidi šestougljeničnih šećera, e.g. saharoza ili laktoza) konvertuju u ćelijsku energiju i metabolit laktat. Ovo je reakcija anaerobna fermentacije, koja se javlja u nekim bakterijama i životinjskim ćelijama, kao što su mišićne ćelije.^[1]^[2]^[3]

Ako je kiseonik prisutan u ćeliji, mnogi organizmi će zaobići fermentaciju i biti sprovesti ćelijsku respiraciju; međutim, fakultativni anaerobni organizmi će fermentisati i disati u prisustvu kiseonika.^[3] Ponekad čak i kad je kiseonik prisutan i aerobni metabolizam se odvija u mitohondrijama, ako se piruvat nakuplja brže nego što može da bude metabolizovan, fermentacija će se odvijati.

Laktatna dehidrogenaza katalizuje konverziju piruvata u laktat uz istovremenu konverziju NADH u NAD⁺.

Pri homolaktičkoj fermentaciji, jedan molekul glukoze se konvertuje u dva molekula mlečne kiseline. Heterolaktična fermentacija, za razliku od toga, proizvodi ugljen-dioksid i etanol pored mlečne kiseline, u procesu koji se naziva fosfoketolazni put.^[1]

Biohemija

Homofermentacioni proces

Sveukupno, homofermentativna mlečno kiselinska fermentacija konvertuje šestougljenični šećerni molekul u dva molekula mlečne kiseline, skladišteći oslobođenu energiju u dva ATP molekula. Sledeća jednačina opisuje ovaj neto rezultat:

\mathrm {C_{6}H_{12}O_{6}\ {\xrightarrow {2\ ADP\ +\ 2\ P_{i}\ \longrightarrow \ 2\ ATP\ +\ 2\ H_{2}O}}\ 2\ C_{3}H_{6}O_{3}}

Heterofermentacioni proces

Heterofermentativne bakterije (npr. Leuconostoc mesenteroides, Lactobacillus bifermentous, Leconostoc lactis) proizvode jedan molekul laktata iz jednog molekula glukoze, kao i CO₂ i sirćetnu kiselinu ili etanol.

Reference

^ ^а ^б „Fermented Fruits and Vegetables - A Global SO Perspective”. United Nations FAO. 1998. Приступљено 10. 6. 2007.
^ University, Ohio State (3. 4. 1998). „Glycolysis and Fermentation”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2010. г. Приступљено 12. 1. 2010.
^ ^а ^б Campbell, Neil; Reece, Jane (2005). Biology, 7th Edition. Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-7146-8.

[fao1-1] а ^б „Fermented Fruits and Vegetables - A Global SO Perspective”. United Nations FAO. 1998. Приступљено 10. 6. 2007.

[ohio-2] University, Ohio State (3. 4. 1998). „Glycolysis and Fermentation”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2010. г. Приступљено 12. 1. 2010.

[campbell-3] а ^б Campbell, Neil; Reece, Jane (2005). Biology, 7th Edition. Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-7146-8.

[1]

[2]

[3]