Fields of the Nephilim
Fields of the Nephilim je енглески готик бенд у Стивениџу 1984. Име бенда се односи на на библијску расу хибрида анђела и човјека познату као Нефилим.
| Fields of the Nephilim | |
|---|---|
 Лого бенда | |
| Музички рад | |
| Активни период | 1984—1991, 1998—данас |
| Место оснивања | Стивениџ |
| Жанр | готик рок, готик метал |
| Издавачке куће | |
| Чланови | |
| Садашњи чланови | Карл МакКој Гавин Кинг Ли Њуел Тони Петит Адам Пол Лич |
Историја
уредиРане године (1984–1991)
уредиРани звуци бенда су укључивали елементе хард рока, готил рока, хеви метала и психоделичног рока, и састојао се од звука вођеног басом и гитаром поткријепљеним МакКојевим режавим вокалом. Лирички, бенд је укључио теме које се тичу магије (посебно магије хаоса), Ктулу митова, сумерске религије и дјела Алистера Кроулија. Бенд је имао имиџ „прашине и смрти“, повезиван са ликовима из шпагети вестерна Серђа Леонеа и често је носио каубојске навлаке за прашину са временским изгледом током фотографисања. Овај временски неуређени изглед постигнут је тако што су се посипали, по сопственом признању, брашном Mother's Pride.[1] Ово се такође показало проблематичним за бенд јер је у мају 1988. полиција Нотингемшира притворила бенд док је сумњива супстанца тестирана на дрогу. Касније је утврђено да то није ништа друго до брашно са сцене.[2]
Њихов дебитантски ЕП, Burning the Fields, објављен је 1985. у издању Situation Two Records-a. Бенд се на "надоградио" на Beggars Banquet 1986. да би издао "Power" и "Preacher Man", и њихов први албум, Dawnrazor који је био на врху Индие листе 1987. године.[3] Сљедеће издање, Blue Water, било је први сингл који је стигао на 75. мјесто на UK Singles Chart.[4] Услиједио је Moonchild, главни сингл са другог ЛП-а The Nephilim који је достигао 28. мјесто на UK Chart.[5]
Psychonaut је објављен у мају 1989. и достигао је 35. мјесто;[4] десетоминутна нумера је указала на благи помак бенда ка експерименталнијем и интензивнијем звуку. Овај сингл/ЕП био је претеча углађеног и високо произведеног албума Elizium. Продуциран је од стране Пинк Флојдовог инжињера Енди Џексона[6], албуму је претходио сингл For Her Light, који је доспио на British Top 40 у првој недјељи објављивања. Ремиксована верзија Summerland (Dreamed) (ова верзија је само на CD синглу и разликовала се од 7" винил формата истог издања), објављена је у новембру 1990. године и достигла је 37. мјесто.[4]
Године 1991. бенд је одсвирао своје последње свирке, дводневни 'Фестивал ватре' у Лондону. Посљедња издања ове ере су уживо CD Earth Inferno и видео Visionary Heads, након чега слиједи компилација Relevations.
Напуштање МакКоја и пауза (1991–1998)
уредиФронтмен МакКој је напустио бенд 1991. године.[7] Преостали чланови, заједно са пјевачем Ендијем Дилејнијем, одлучили су да не наставе са именом "Fields of the Nephilim" и наступали су под именом Rubicon.[8] Бенд је објавио два албума прије распада: What Starts, Ends 1992. и Room 101 1995. године, a Карл МакКој је формирао нови пројекат под називом Nefilim.[8]
Бенд је одсвирао неке свирке 1993. године, приказујући нови материјал. Према МакКоју,[9] издавање њиховог деби албума, Zoon, одложено је неколико година због несугласица са издавачком кућом. Zoon је коначно објављен 1996. и имао је изразито тежи звук[9] за разлику од МакКојевих претходних радова.
Дискографија
уреди- Dawnrazor (1987)
- The Nephilim (1988)
- Elizium (1990)
- Fallen (2002)
- Mourning Sun (2005)
Чланови
уредиТренутна постава
уреди- Карл МакКој – вокали (1984–1991, 1998–данас)
- Гавин Кинг – гитара (2007–данас)
- Ли Њуел – бубњеви (2007–данас)
- Тони Петит – бас (1984–1991, 1998–2000, 2013–данас)
- Адам Пол Лич – гитара (2018–данас)
Референце
уреди- ^ „Nephilim sounds”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2020. г.
- ^ „Flour power Neph 'busted'”. New Musical Express. 28. 5. 1988. стр. 3. ISSN 0028-6362.
- ^ Sutherland, Steve (16. 1. 1988). „A fistful of dynamite”. Melody Maker. стр. 24. ISSN 0025-9012.
- ^ а б в Roberts, David (2006). British Hit Singles & Albums (19th изд.). London: Guinness World Records Limited. стр. 199. ISBN 1-904994-10-5.
- ^ Collins, Andrew (30. 11. 1991). „Bluffer's Guide to Goth”. New Musical Express. стр. 30. ISSN 0028-6362.
- ^ „Zillo press conference”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2020. г.
- ^ „Nephilim melodymaker”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2020. г.
- ^ а б „Rubicon legacy”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2018. г.
- ^ а б „Orkus interview”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г.
