Hidroksilacija

Hidroksilacija je hemijski proces kojim se uvodi hidroksilna grupa (-OH) u organsko jedinjenje.^[1] U biohemiji, reakcije hidroksilacija su često posredovane enzimima zvanim hidroksilaze.^[2] Hidroksilacija je priv stepen u oksidativnoj degradaciji organskih jedinjenja na vazduhu. Ona je veoma važna u detoksifikaciji pošto hidroksilacija konvertuje lipofilna jedinjenja u proizvode koji su rastvorni u vodi (hidrofilni), koji se lakše izlučuju. Neki lekovi (npr. steroidi) se aktiviraju ili deaktiviraju hidroksilacijom.

Hemijski koncepti

Proces hidroksilacije obuhvata konverziju CH grupe u COH grupu. Hidroksilacija je oksidativni proces. Kiseonik koji se umeće u C-H vezu je obično izveden iz atmosferskog kiseonika (O₂). Pošto je sam O₂ spor hidroksilacioni agens neophodni su katalizatori za ubrzanje reakcija.

Biološka hidroksilacija

Glavni hidroksilacioni agens u prirodi je citohrom P-450. Postoje stotine varijacija ovog enzima. Flavini su isto tako hidroksilacioni agensi.^[3]

Reference

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Literatura

[Clayden1st-1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[VoetBiochemistry3rd-2] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[Lehninger-3] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[3]