Humajun
Nasir-ud-Din Muhamed[1] (pers. نصیرالدین محمد; 6. mart 1508 – 27. januar 1556), poznatiji po svom vladarskom imenu, Humajun (pers. همایون), bio je drugi car Mogulskog carstva, koji je vladao teritorijom u današnjem Avganistanu, Pakistanu, Severnoj Indiji i Bangladešu od 1530–1540. i ponovo od 1555–1556. Kao i njegov otac Babur, rano je izgubio kraljevstvo, ali ga je povratio i teritorijalno proširio uz pomoć dinastije Safavida iz Persije. U vreme njegove smrti 1556. godine, Mogulsko carstvo se prostiralo na gotovo milion kvadratnih kilometara.
| Nasir-ud-din Muhamed Humajun نصیرالدین محمد همایون Badšah Mugulskog carstva Humajun | |
|---|---|
 Humajun | |
| Ime po rođenju | Nasir-ud-Din Muhamed[1] |
| Datum rođenja | 6. mart 1508. |
| Mesto rođenja | Kabul (današnji Avganistan) |
| Datum smrti | 27. januar 1556. (47 god.) |
| Mesto smrti | Delhi Mogulsko carstvo (današnja Indija) |
| Zanimanje | car |
| Supružnik | Bega Begum |
| Partner | Nekoliko, uključujući:
|
U decembru 1530. godine, Humajun je nasledio svog oca na prestolu u Delhiju kao vladar Mogulskih teritorija na Indijskom potkontinentu. Humajun je bio neiskusan vladar kada je došao na presto, u svojoj 22. godini. Njegov polubrat Kamran Mirza nasledio je Kabul i Kandahar, najsevernije delove carstva njihovog oca. Kamran je kasnije postao gorki rival Humajuna.
Humajun je izgubio sve nasleđene teritorije u borbi protiv Šer Šaha Surija, ali ih je 15 godina kasnije povratio uz pomoć Safavida. Povratak Humajuna iz Persije bio je praćen velikom svitom persijskih plemića i to je nagovestilo važnu promenu u mogulskoj dvorskoj kulturi. Srednjoazijsko poreklo dinastije bilo je u velikoj meri zasenjeno uticajima persijske umetnosti, arhitekture, jezika i književnosti. U Indiji postoji mnoštvo uklesanih stena i hiljade persijskih rukopisa koji potiču iz vremena Humajuna.
Nakon toga, Humajun je proširio carstvo u vrlo kratkom roku, ostavivši značajno nasleđe svom sinu Akbaru.
Godine 1535, kada je Humajun bio guverner Gudžarata, ulogorio se u blizini Kambaja (danas Kambat). Humajuna i njegovu vojsku opljačkali su Koliji iz Gudžarata.[5][6][7][8]
Pozadina
уредиOdluka Babura da podeli teritorije svog carstva između dva sina bila je neobična u Indiji, iako je to bila uobičajena srednjoazijska praksa još od vremena Džingis-kana. Za razliku od većine monarhija, koje su praktikovale primogenituru, Timuridi su sledili primer Džingisa i nisu ostavljali čitavo kraljevstvo najstarijem sinu. Iako je pod tim sistemom samo Džingisid (direktni krvni srodnik ili potomak Džingis-kana) mogao da traži suverenitet i kansku vlast, bilo koji muški Džingisid unutar određene grane dinastije imao je jednako pravo na presto (premda Timuridi nisu bili Džingisidi po svojoj očinskoj liniji).[9] Dok je carstvo Džingis-kana bilo mirno podeljeno između njegovih sinova nakon njegove smrti, skoro svako naredno nasleđivanje u dinastiji Džingisida dovodilo je do bratoubistva.[10]
Sam Timur je podelio svoje teritorije između Pir Muhameda, Miran Šaha, Halil Sultana i Šahruk Mirze, što je rezultiralo ratom među porodicama.[9] Po Baburovoj smrti, Humajunove teritorije bile su najmanje bezbedne. On je vladao samo četiri godine, i nisu svi umarasi (plemići) Humajuna smatrali svojim zakonitim vladarom. Zaista, ranije, kada se Babur razboleo, deo plemića je pokušao da postavi njegovog pašenoga, Mahdija Hvadžu, za vladara. Iako je ovaj pokušaj propao, to je bio nagoveštaj problema koji su usledili.[11]
Rana vladavina
уреди
Kada je Humajun došao na presto Mogulskog carstva, nekoliko njegove braće se pobunilo protiv njega. Brat Halil Mirza (1509–1530) podržavao je Humajuna, ali je ubijen. Car je započeo izgradnju grobnice za svog brata 1538. godine, ali još nije bila završena kada je on bio primoran da pobegne u Persiju. Šer Šah je uništio nedovršenu strukturu i na njoj se nije radilo nakon Humajunove restauracije.
Humajun je imao dva glavna rivala za svoje zemlje: sultana Bahadur Šaha od Gudžarata na jugozapadu, i Šer Šah Surija (Šer Kana), avganskog vojskovođe koji se nastanio duž reke Gang u Biharu na istoku. Humajunova prva kampanja bila je usmerena protiv Šer Šah Surija. Na polovini ove ofanzive Humajun je morao da je napusti i koncentriše se na Gudžarat, gde je imao da se suoči sa pretnjom Ahmed Šaha. Humajun je pobedio anektirajući svojoj državi Gudžarat, Malvu, Čampaner i veliku tvrđavu Mandu.[12]
Tokom prvih pet godina Humajunove vladavine, Bahadur Šah i Šer Kan su proširili svoju vlast, iako se sultan Bahadur Šah suočavao sa pritiskom na istoku izazvanim sporadičnim sukobima sa Portugalcima. Dok su Moguli nabavili vatreno oružje preko Osmanskog carstva, Bahadurov Gudžarat ga je nabavio kroz niz ugovora sklopljenih sa Portugalcima, omogućavajući Portugalcima da uspostave strateško uporište u severozapadnoj Indiji.[13]
Godine 1535, Humajun je obavešten da sultan Gudžarata planira napad na mogulske teritorije uz pomoć Portugalije. Humajun je okupio vojsku i krenuo na Bahadura. Za mesec dana zauzeo je tvrđave Mandu i Šampaner. Međutim, umesto da produži ofanzivu, Humajun je prekinuo kampanju i konsolidovao svoju novoosvojenu teritoriju. Sultan Bahadur je u međuvremenu pobegao i sklonio se kod Portugalaca.[14] Kao i njegov otac, Humajun je često konzumirao opijum.[15] Nakon pobune lokalnog stanovništva, Bahadur Šah je povratio čitav Gudžarat 1536. godine, i počeo napade na Malvu.
Reference
уреди- ^ а б Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India (на језику: енглески). Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 146. ISBN 9788120710153.
- ^ Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Royal Asiatic Society. стр. 260.
- ^ Lal, Muni (1980). Akbar. Vikas. стр. 7. ISBN 9780706910766.
- ^ Mukhia 2004, стр. 124.
- ^ Shah, Ghanshyam (1975). Caste Association and Political Process in Gujarat: A Study of Gujarat Kshatriya Sabha (на језику: енглески). New Delhi, India, Asia: Popular Prakashan. стр. 11: 1The Gazetteers and the Census describe Kolis as a tribe which entered Gujarat in the early 16th century. They came in groups and often looted villages and towns. In 1535, the camp of Moghul Emperor Humayun at Cambay was plundered by them. They attacked Mehmedabad, a town in Kaira district.
- ^ Shah, A. M. (2002). Exploring India's Rural Past: A Gujarat Village in the Early Nineteenth Century (на језику: енглески). New Delhi, India: Oxford University Press. стр. 22: Throughout the period of Musum rule in Gujarat, the Kolis are frequently referred to as dacoits, robbers, marauders and pirates, and as having helped many political adventurers by joining their irregular armies. The Kolis plundered the camp of the Mughal emperor Humayun at Cambay, and gave considerable trouble to Aurangzeb when he was Governor of Gujarat ( Commissariat 1938 : 356—7 ) . It is clear from all this information that the Kolis. ISBN 978-0-19-565732-6.
- ^ Erskine, William (2012-05-24). A History of India Under the Two First Sovereigns of the House of Taimur, Báber and Humáyun (на језику: енглески). New Delhi, India: Cambridge University Press. стр. 61. ISBN 978-1-108-04620-6.
- ^ Lobo, Lancy (1995). The Thakors of North Gujarat: A Caste in the Village and the Region (на језику: енглески). New Delhi, India: Hindustan Publishing Corporation. стр. The Kolis had even plundered the camp of the Moghul Emperor Humayun at Cambay ( Khambhat ) in 1535. ISBN 978-81-7075-035-2.
- ^ а б Sharaf Al-Din: "Zafar-nama".
- ^ Soucek, Svat (2000). A History of Inner Asia
. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65704-4.
- ^ Tabakāt Akbarī, a translation from Volume V of The History of India, as Told by Its Own Historians, 1867
- ^ Keay, John (2000). India : A History. London: HarperCollins. стр. 298. ISBN 0002557177.
- ^ Rama Shankar Avasthy: "The Mughal Emperor Humayun".
- ^ Banerji 1938 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBanerji1938 (help)
- ^ Honchell, Stephanie (август 2010). Pursuing pleasure, attaining oblivion : the roles and uses of intoxicants at the Mughal court (M.A.). University of Louisville. doi:10.18297/etd/628. Приступљено 9. 9. 2020.
Literatura
уреди- Avasthy, Rama Shanker (1967). The Mughal Emperor Humayun. History Dept., University of Allahabad. OCLC 469320065.
- Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press.
- Gascoigne, Bamber (1971). The Great Moghuls . New York: Harper & Row. ISBN 978-006-011467-1.
- Mukhia, Harbans (2004). The Mughals of India. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-18555-0.
- Richards, John F. (1993). Johnson, Gordon, ур. The Mughal Empire. The New Cambridge History of India. Part I Volume 5. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25119-8.
- Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah) (English translation and Persian text). Translated by Annette S. Beveridge. Royal Asiatic Society.; English translation only, as text
- Gulbadam, Begam; Annette S. Beveridge (1972). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Begam Gulbadam. стр. 249—. GGKEY:NDSD0TGDPA1.
- Jawhar (fl. 1554) (1832). The Tezkereh Al Vakiāt: Or, Private Memoirs of the Moghul Emperor Humayun. Translated by Charles Stewart. Oriental Translation Fund.
- Cambridge History of India, Vol. III & IV, "Turks and Afghan" and "The Mughal Period". (Cambridge) 1928
- Muzaffar Alam & Sanjay Subrahmanyan (Eds.) The Mughal State 1526–1750 (Delhi) 1998
- William Irvine The Army of the Indian Moghuls. (London) 1902. (Last revised 1985)
- Jos Gommans Mughal Warfare (London) 2002
- Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Humayun”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press. стр. 97, 232.
- Burke, S. M. (1989). Akbar, the Greatest Mogul. Munshiram Manoharlal Publishers. стр. 191. OCLC 243709755. „The mausoleum which Haji Begum built at Delhi to shelter her late husband's mortal remains ... Another pleasing feature is the laying out of a large garden round the building.”
- Eraly, Abraham (2007). The Mughal world: Life in India's Last Golden Age. Penguin Books. стр. 369. ISBN 9780143102625.
- Smith, Vincent Arthur (1919). Akbar: The Great Mogul 1542–1605. Clarendon Press. стр. 125.
- Henderson, Carol E. (2002). Culture and Customs of India. Greenwood Press. стр. 90. ISBN 9780313305139.
Spoljašnje veze
уреди
- Kamiya, Takeo. „Humayun's Tomb in Delhi”. UNESCO. Приступљено 12. 7. 2013.
- „Mausoleum that Humayun never built”. The Hindu. 28. 4. 2003. Архивирано из оригинала 08. 07. 2003. г. Приступљено 31. 1. 2013.