Natrijum fluoroacetat
Natrijum fluoracetat (takođe poznat i kao natrijum monofluoracetat) je so natrijuma sa fluoracetatnom kiselinom. To je bezbojano, veoma otrovano jedinjenje.
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Sodium 2-fluoroacetate
| |
Drugi nazivi
1080
SFA Sodium monofluoroacetate | |
Identifikacija | |
ECHA InfoCard | 100.000.499 |
RTECS | AH9100000 |
Svojstva | |
NaFC2H2O2 | |
Molarna masa | 100,0 g/mol |
Agregatno stanje | pahuljast, bezbojan ili beo prah |
Tačka topljenja | 200 °C (325.15 K) |
Tačka ključanja | razlaže se |
rastvorna so | |
Opasnosti | |
Opasnost u toku rada | Toksičano, zapalivo jedinjenje |
R i S oznake | R26 R27 R28 |
Tačka paljenja | ? |
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (LD50)
|
0.1–5.0 mg/kg (oralno kod različitih vrsta pacova i miševa)[1][2] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Dobivanje
уредиNatrijum fluoracetat se dobija pri reakciji natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum bikarbonata, sa fluoracetatnom kiselinom:
Osobine
уредиNatrijum fluoracetat je prah bez boje i mirisa, koji je malo rastvorljiv u vodi. Njegova tačka topljenja iznosi oko 200 °C. Otrovan je za miševe (oralno) u dozi od 0,1 mg/kg[3][4]
Rasprostranjenost
уредиNatrijum fluoroacetat je široko rasprostranjeno jedinjenje, mada je obično prisutno u veoma niskim koncentracijama. Moguće je potvrditi tragove ove soli čak i u listovima čaja.[5] Ova so se može pronaći u preko 40 biljnih vrsta u Australiji, Brazilu i Africi. Na primer, ima je u listovima južnoafričke biljke zvane Gifblaar (lat. Dichapetalum cymosum). Odgovorna je za mnogobrojne smrtne slučajeve. Postoje podaci da je jedan list ove biljke dovoljan da se usmrti ovca.[6] Smrtonosna doza za čovjeka iznosi oko 5 do 10 mg/kg tjelesne mase.[7] Manje doze mogu dovesti do oštećenja organa koji imaju veće energetske zahteve (mozak, srce i pluća).[8][9]
Literatura
уреди- ^ Kalmbach ER (1945). „Ten-Eighty, a War-Produced Rodenticide”. Science. 102 (2644): 232—3. PMID 17778513. doi:10.1126/science.102.2644.232.
- ^ Proudfoot AT, Bradberry SM, Vale JA (2006). „Sodium fluoroacetate poisoning”. Toxicol Rev. 25 (4): 213—9. PMID 17288493. doi:10.2165/00139709-200625040-00002.
- ^ Ward JC (1946). „Rodent control with 1080, ANTU, and other war-developed toxic agents”. Am. J. Public Health Nations Health. 36: 1427—31.
- ^ Yakkyoku (1977). „-”. Pharmacy. 28: 329—39.(језик: јапански)
- ^ Vartiainen T, Kauranen P (1984). „The determination of traces of fluoroacetic acid by extractive alkylation, pentafluorobenzylation and capillary gas chromatography-mass spectrometry”. Anal. Chim. Acta. 157: 91—97.
- ^ ETH Cirih; Brauckmann B. „Eingefügtes Fluor führt zu ganz neuen Substanzeigenschaften” (PDF). (језик: немачки)
- ^ „Fluoridealert.org - Sodium fluoroacetate”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2013. г. Приступљено 28. 06. 2010. (језик: енглески)
- ^ Hüter F (1950). „Moderne Nagetiervertilgungsmittel”. Journal of Pest Science. 23: 49—51.
- ^ Goh CS, et.al. (2005). „Sodium monofluoroacetate (Compound 1080) poisoning in dogs.”. Aust Vet J.. 83: 474—479. PMID 16119418.