Salicin
Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.[5]
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
(2R,3S,4S,5R,6S)-2-(Hidroksimetil)-6-[2-(hidroksimetil)fenoksi]oksan-3,
4,5-triol
| |
Drugi nazivi
D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil
-β-D-glukopiranozid | |
Identifikacija | |
ECHA InfoCard | 100.004.847 |
KEGG[2] | |
RTECS | LZ5901700 |
UNII | |
Svojstva | |
C13H18O7 | |
Molarna masa | 286,28 g·mol−1 |
Tačka topljenja | 197-200 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.
Salicin ima gorak ukus poput hinina.[тражи се извор]
Reference
уреди- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Приступљено 19. 7. 2006.