Srebro nitrat
Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO
3. Ovo jedinjenje je prekurzor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.[3][4][5]
| |
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.028.958 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| AgNO3 | |
| Molarna masa | 169,87 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | beli čvrsti materijal |
| Gustina | 4,35 g cm−3 |
| Tačka topljenja | 212 °C (414 °F; 485 K) |
| Tačka ključanja | 444 °C (831 °F; 717 K) |
| 1.22 kg/L (0°C) 2.16 kg/L (20°C) 4.40 kg/L (60°C) 7.33 kg/L (100°C) | |
| Rastvorljivost | rastvoran u etanolu i acetonu |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
 C N
|
| R-oznake | R8,R34, R50/53 |
| S-oznake | (S1/2), S26, S45, S60, S61 |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.[6]
Sinteza i struktura
уредиKristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.
- 3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)
U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).[7]
Reakcije
уредиSrebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl-).
- AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
- AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3
Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.
Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:
- 2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3
Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:
- 2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2
Upotreba
уредиBaza za dobijanje drugih jedinjenja srebra
уредиSrebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:
- 2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O
Organska sinteza
уредиSrebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag+ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultujuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.[8]
Toksičnost
уредиSrebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ^ „Definition of Lunar Caustic”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2011.
- ^ P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B. 34 (5): 1457—1462. doi:10.1107/S0567740878005907.
- ^ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
- ^ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.
