Острво

Острво је део копна мањи од континента а већи од хрида (стене, гребена). Може се налазити у реци, језеру или мору. Постоје две главне врсте острва у мору: континентална и океанска острва. Постоје и вештачка острва (острва које је направио човек).

У свету постоји око 900.000 званичних острва. Овај број се састоји од свих званично пријављених острва сваке земље. Укупан број острва у свету је непознат. Можда постоје стотине хиљада малих острва која су непозната и непребројана.^[1] Број морских острва у свету процењује се на више од 200.000. Укупна површина светских морских острва је око 9.963.000 квадратних километара, што је слично подручју Канаде и чини отприлике 1/15 (или 6,7%) укупне копнене површине Земље.^[2]

Дефиниција

Према дефиницији која је утемељена на препорукама Међународне хидрографске организације (International Hydrographic Organization)^[3]^[4] острво је део копна окружен морем са свих страна.

Подела по површини:

Острво је све до копна потпуно окружено воденом пространством, површине преко 1 km²
Острвце је копно потпуно окружено воденом пространством, површине од 0.01 до 1 km²
Хриди^[5]^[6]^[7]^[8] и гребени^[9]^[10] су површина мањих од 0.01 km².

Настајање острва

Континентална острва

Налазе се близу копна. Одвојили су се од копна због подизања нивоа океана након отапања глечера у плеистоцену.^[11]

Океанска острва

Налазе се даље од копна. Настала су услед тектонског подизања морског дна или нагомилавања вулканског материјала. У тропским областима су настала нагомилавањем корала.^[11]

Највећа острва Европе

Велика Британија (Британија) – 215 325 km²
Исланд (Исланд) – 102 819 km²
Ирска (Британија, Ирска) – 83 849 km²
Северно острво (Русија) – 48 904 km²
Шпицберг (Норвешка) – 39 044 km²
Јужно острво (Русија) – 33 275 km²
Сицилија (Италија) – 25 426 km²
Сардинија (Италија) – 23 813 km²
Североисточна земља (Норвешка) – 14 530 km²
Кипар (Кипар) – 9 251 km²^[11]

Класификација острва

Класификација типова острва у уској је вези са карактером и генезом обала.

Према општој подели острва се деле на две велике групе: континентална и самостална.

Континентална острва су некадашњи делови копна (континената) који су делимично спуштени и потопљени под морски ниво услед различитих узрока. Геолошки састав и тектонска структура ових острва указује да су она била део оближњег копна. Она се могу поделити према положају кога заузимају у оквиру басена и према генези. Према положају постоје прибрежна и шелфска. Прибрежна острва налазе се у непосредној близини обала док су шелфска углавном разбацана по континенталном шелфу.

Према начину постанка континентална острва могу бити тектонска, акумулативна и абразиона.

Континентална тектонска острва постала су на ингресионим обалама услед спуштања и потапања под морски ниво облика тектонског рељефа. Тектонска раседна острва су делови хорстова који су остали изнад нивоа мора. Ова острва припадају ингресионим раседним обалама. Изразит пример овог типа су Кикладска острва која су делови потонулог егејског копна које је разбијено радијалним покретима у плеистоцену. Тектонска набрана острва су она острва у чијој структури постоје антиклинале, чији сводови представљају острва. Пример ових острва су далматинска острва.

Континентална акумулативна острва изграђена су од наносног материјала који је продукт неког ерозивног процеса. Потапањем нижих делова акумулираног материјала формирана су острва. Тако су потапањем нижих делова моренског материјала, који је нанесен ледницима за време Леденог доба, постала акумулативна глацијална острва. Оваквих острва има на обалама Скандинавије. Акумулативна речна острва су речна наносна узвишења изнад морског нивоа акумулирана углавном на делтама великих река. Потапањем нижих делова песковитих еолских облика (дине и песковити бедеми) настају акумулативна еолска острва. Оваквих острва има пуно на југоисточној обали Аралског језера. Акумулативна абразиона острва састављена су од материјала који је постао абрадирањем обала и клифа. Овом типу припадају острва која улазе у састав литоралних кордона и барова.

Континентална абразиона острва настају у процесу механичког рада таласа. Таласи се руше о обалу и клиф, абрадирају их и уназадно померају. Дуготрајним деловањем тог рушилачког рада од некадашњег клифа заостају поједини истурени стеновити остењаци који штрче изнад морске површине у виду мањих стеновитих острва. Абразија поступно наставља да уништава ова стеновита острва тако да од њих заостају само стеновити спрудови и шкољеви. Оваква острва веома су бројна на јадранској обали. Изразит пример је острво Свети Никола код Будве.

Самостална острва разбацана су по пучини и јављају се готово у свим деловима басена. Према начину постанка она могу бити вулканска и корална.

Вулканска острва постала су субмаринским вулканским ерупцијама. Нарастањем, подморске вулканске купе јављају се изнад нивоа мора у виду острва. Постоје вулканска острва која су и даље у активној фази вулканизма (Хавајска острва) али и она код којих је вулканска активност завршена (Брусник и Јабука у Јадранском мору). Старе вулканске купе могу деловањем абразије да буду делимично разорене и доведене у стадијум калдере. Продирањем мора у некадашњи кратер он се преображава у залив. Таква острва су Санторин (Егејско море) и Сен Пол у Индијском океану. Вулканска острва у Атлантском океану су Азорска, Тристан да Куња, Света Јелена итд. Позната вулканска острва у Индијском океану су Нови Амстердам, Кергелен, Маскаренска острва и др.

Коралска острва настају нарастањем коралских колонија у тропском појасу Индијског и Тихог океана. Овом типу острва припадају Малдивска, Лакадивска, Кокосова острва, острво Чагос, већи део Андаманских острва итд. Коралска острва деле се на коралске спрудове и атоле.

Коралски спрудови имају облик издужених, ниских баријера које се пружају дуж тропских обала. Атоли су острва у облику прстена постала око потонулих вулканских купа. Унутар њих налазе се затворене лагуне чија је дубина до 100 m. Атоли су углавном незнатне висине, изузев ако су издигнути тектонским покретима, док им пречник може достићи чак 50 km. Највише их има у Тихом океану, поготово у Каролинском и Маршалском архипелагу.^[12]

Галерија

Види још

Речно острво (или ада)
Списак највећих острва на свету

Референце

^ How Many Islands are in the World?
^ „形形色色的海洋岛屿”. Архивирано из оригинала 29. 03. 2023. г. Приступљено 27. 05. 2023.
^ „First Assembly of the International Hydrographic Organization (IHO)”. hydro-international.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-17.
^ Wingrove, Martyn (11. 3. 2019). „IMO takes the e-navigation reins”. Maritime Digitalisation & Communications. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 2019-04-17.
^ „Islet Landforms”. World Landforms of the Earth. Приступљено 29. 4. 2020.
^ „Eyot”. World Wide Words. 21. 6. 2003. Приступљено 30. 4. 2020.
^ „Definition of eyot”. www.dictionary.com. 20. 4. 2020. Приступљено 30. 4. 2020.
^ Misachi, John (5. 4. 2019). „What is an Ait? Ait Defintion [sic]”. WorldAtlas. Приступљено 30. 4. 2020.
^ „Optimism at Boscombe surf reef's opening day”. Bournemouthecho.co.uk. 3. 11. 2009. Архивирано из оригинала 18. 3. 2012. г. Приступљено 19. 6. 2012.
^ „Resource Library: Encyclopedic Entry: Reef”. www.nationalgeographic.org. Washington, DC: National Geographic Society. 30. 9. 2011. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 15. 3. 2021.
^ ^а ^б ^в Андера, Милош (2007). Енциклопедија природе Европе. Београд: Младинска књига. стр. 186. — 187. ISBN 978-86-84213-70-1.
^ Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Београд. стр. 389—391. ISBN 86-82657-32-5.

Литература

Енциклопедија природе Европе. ISBN 978-86-84213-70-1.
Atkinson, Larry P.; Lee, Thomas N.; Blanton, Jackson O.; Chandler, William S. (30. 5. 1983). „Climatology of the southeastern United States continental shelf waters”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 88 (C8): 4705—4718. Bibcode:1983JGR....88.4705A. doi:10.1029/JC088iC08p04705.
de Haas, Henk; van Weering, Tjeerd C.E; de Stigter, Henko (март 2002). „Organic carbon in shelf seas: sinks or sources, processes and products”. Continental Shelf Research. 22 (5): 691—717. Bibcode:2002CSR....22..691D. doi:10.1016/S0278-4343(01)00093-0.
„shelf break – geology”. Encyclopædia Britannica.
Figueiredo, Alberto Garcia; Pacheco, Carlos Eduardo Pereira; de Vasconcelos, Sérgio Cadena; da Silva, Fabiano Tavares (2016). „Continental Shelf Geomorphology and Sedimentology”. Geology and Geomorphology: 13—31. ISBN 9788535284447. doi:10.1016/B978-85-352-8444-7.50009-3.
Gattuso, Jean-Pierre; Gentili, B.; Duarte, C. M.; Kleypas, J. A.; Middelburg, J. J.; Antoine, D. (2006). „Light availability in the coastal ocean: impact on the distribution of benthic photosynthetic organisms and their contribution to primary production”. Biogeosciences. European Geosciences Union. 3 (4): 489—513. Bibcode:2006BGeo....3..489G. S2CID 13715554. doi:10.5194/bg-3-489-2006. hal-00330315. Приступљено 1. 7. 2021.
Gross, M. Grant (1972). Oceanography: A View of the Earth. Englewood Cliffs: Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-629659-1. Приступљено 12. 1. 2016.
Guihou, K.; Polton, J.; Harle, J.; Wakelin, S.; O'Dea, E.; Holt, J. (јануар 2018). „Kilometric Scale Modeling of the North West European Shelf Seas: Exploring the Spatial and Temporal Variability of Internal Tides: MODELING OF THE ATLANTIC EUROPEAN SHELF”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 123 (1): 688—707. doi:10.1002/2017JC012960. hdl:11336/100068  .
Han, Weiqing; McCreary, Julian P. (15. 1. 2001). „Modeling salinity distributions in the Indian Ocean”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 106 (C1): 859—877. Bibcode:2001JGR...106..859H. doi:10.1029/2000JC000316  .
Harris, P.T.; Macmillan-Lawler, M.; Rupp, J.; Baker, E.K. (јун 2014). „Geomorphology of the oceans”. Marine Geology. 352: 4—24. Bibcode:2014MGeol.352....4H. doi:10.1016/j.margeo.2014.01.011.
Jackson, Julia A., ур. (1997). Glossary of geology (Fourth изд.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349.
Montero-Serra, Ignasi; Edwards, Martin; Genner, Martin J. (јануар 2015). „Warming shelf seas drive the subtropicalization of European pelagic fish communities”. Global Change Biology. 21 (1): 144—153. Bibcode:2015GCBio..21..144M. PMID 25230844. S2CID 25834528. doi:10.1111/gcb.12747.
Morley, Simon A.; Barnes, David K. A.; Dunn, Michael J. (17. 1. 2019). „Predicting Which Species Succeed in Climate-Forced Polar Seas”. Frontiers in Marine Science. 5: 507. doi:10.3389/fmars.2018.00507  .
Muelbert, José H.; Acha, Marcelo; Mianzan, Hermes; Guerrero, Raúl; Reta, Raúl; Braga, Elisabete S.; Garcia, Virginia M.T.; Berasategui, Alejandro; Gomez-Erache, Mónica; Ramírez, Fernando (јул 2008). „Biological, physical and chemical properties at the Subtropical Shelf Front Zone in the SW Atlantic Continental Shelf”. Continental Shelf Research. 28 (13): 1662—1673. Bibcode:2008CSR....28.1662M. doi:10.1016/j.csr.2007.08.011.
O’Callaghan, Joanne; Stevens, Craig; Roughan, Moninya; Cornelisen, Chris; Sutton, Philip; Garrett, Sally; Giorli, Giacomo; Smith, Robert O.; Currie, Kim I.; Suanda, Sutara H.; Williams, Michael; Bowen, Melissa; Fernandez, Denise; Vennell, Ross; Knight, Benjamin R.; Barter, Paul; McComb, Peter; Oliver, Megan; Livingston, Mary; Tellier, Pierre; Meissner, Anna; Brewer, Mike; Gall, Mark; Nodder, Scott D.; Decima, Moira; Souza, Joao; Forcén-Vazquez, Aitana; Gardiner, Sarah; Paul-Burke, Kura; Chiswell, Stephen; Roberts, Jim; Hayden, Barb; Biggs, Barry; Macdonald, Helen (26. 3. 2019). „Developing an Integrated Ocean Observing System for New Zealand”. Frontiers in Marine Science. 6: 143. doi:10.3389/fmars.2019.00143  .
Pinet, Paul R. (2003). Invitation to Oceanography. Boston: Jones & Bartlett Learning. ISBN 978-0-7637-2136-7. Приступљено 13. 1. 2016.
Stevens, Craig L.; O’Callaghan, Joanne M.; Chiswell, Stephen M.; Hadfield, Mark G. (2. 1. 2021). „Physical oceanography of New Zealand/Aotearoa shelf seas – a review”. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research. 55 (1): 6—45. doi:10.1080/00288330.2019.1588746  .
Tyson, R. V.; Pearson, T. H. (1991). „Modern and ancient continental shelf anoxia: an overview”. Geological Society, London, Special Publications. 58 (1): 1—24. Bibcode:1991GSLSP..58....1T. S2CID 140633845. doi:10.1144/GSL.SP.1991.058.01.01.
„Treaty Series – Convention on the Continental Shelf, 1958” (PDF). United Nations. 1958-04-29. Приступљено 2016-01-13.
Wellner, J.S.; Heroy, D.C.; Anderson, J.B. (април 2006). „The death mask of the antarctic ice sheet: Comparison of glacial geomorphic features across the continental shelf”. Geomorphology. 75 (1–2): 157—171. Bibcode:2006Geomo..75..157W. doi:10.1016/j.geomorph.2005.05.015.

Спољашње везе

Дефиниција острва
Списак острва Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2008)

[1] How Many Islands are in the World?

[2] „形形色色的海洋岛屿”. Архивирано из оригинала 29. 03. 2023. г. Приступљено 27. 05. 2023.

[3] „First Assembly of the International Hydrographic Organization (IHO)”. hydro-international.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-17.

[4] Wingrove, Martyn (11. 3. 2019). „IMO takes the e-navigation reins”. Maritime Digitalisation & Communications. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 2019-04-17.

[lf-5] „Islet Landforms”. World Landforms of the Earth. Приступљено 29. 4. 2020.

[6] „Eyot”. World Wide Words. 21. 6. 2003. Приступљено 30. 4. 2020.

[7] „Definition of eyot”. www.dictionary.com. 20. 4. 2020. Приступљено 30. 4. 2020.

[atlas-8] Misachi, John (5. 4. 2019). „What is an Ait? Ait Defintion [sic]”. WorldAtlas. Приступљено 30. 4. 2020.

[Bournemouth_Echo-9] „Optimism at Boscombe surf reef's opening day”. Bournemouthecho.co.uk. 3. 11. 2009. Архивирано из оригинала 18. 3. 2012. г. Приступљено 19. 6. 2012.

[NatGeo-10] „Resource Library: Encyclopedic Entry: Reef”. www.nationalgeographic.org. Washington, DC: National Geographic Society. 30. 9. 2011. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 15. 3. 2021.

[:0-11] а ^б ^в Андера, Милош (2007). Енциклопедија природе Европе. Београд: Младинска књига. стр. 186. — 187. ISBN 978-86-84213-70-1.

[12] Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Београд. стр. 389—391. ISBN 86-82657-32-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]